Алфред Хичкок, визионар и генијалац који је инспирисао многе VIDEO

Aлфред Џозеф Хичкок, велики филмски редитељ који својим животом и дјелом ни данас никога не оставља равнодушним, рођен је на данашњи дан (субота) 1899. године у Лондону. Најпознатији је по филмовима из жанра трилера, а почео је да режира у Енглеској под утицајем њемачког експресионизма. Од 1939. режирао је у Сједињеним Aмеричким Државама.

У каријери дугој шест деценија режирао је више од 50 филмова и стекао статус једног од најпознатијих и најцјењенијих филмских редитеља свих времена. Својом оригиналношћу и визионарством утицао је на велик број филмских редитеља, продуцената и глумаца.

Хичкокови филмови су препуни елемената страве и фантастике и помало "уврнутог" хумора. У њима се углавном приказују невино оптужени протагонисти у околностима и ситуацијама које су ван њихове контроле и моћи поимања. Једна од уобичајених тема Хичкокових филмова је и анализа мушко-женских односа, при чему је доминантан његов цинични став према традиционалним романтичним везама.

Иако је Aлфред Хичкок још за живота постао изузетно популаран, већина филмских критичара тог времена није баш превише цијенила његов редитељски рад.

"Ребека" је једини његов филм који је добио "Оскара", а уједно представља и његов први филм снимљен у СAД, иако су још четири била номинована за то признање. Награду "Ирвин Г. Талберг" за животно дјело добио је 1967, али никад лично није примио Aкадемијину награду за животно дјело.

Критичари француског новог таласа, поготово Франсоа Трифо, међу првима су указали на чињеницу да Хичкокови филмови, осим забављачке функције, имају и умјетничку вриједност, а Хичкока проглашавају врхунским аутором откривајући његову стилску оригиналност и садржајност.

Хичкок је био један од првих филмских редитеља на којем су примијенили своју ауторску теорију која наглашава централну улогу редитеља у процесу прављења филма. Ипак, највише захваљујући Хичкоковој популарности, маркантној појави у јавности, те високом степену креативне контроле над филмовима које је снимао, многи филмски редитељи су изашли из анонимности и постали познати широј јавности.

Хичкок је своју каријеру почео тако што му је продуцент Мајкл Болкон 1925. године дао прилику да режира свој први филм "Врт задовољства". Захваљујући бројним могућностима које је пружала нова умјетност, те његовом несумњивом таленту, Хичкок је муњевито напредовао. Његов трећи филм "Станар: Прича о лондонској магли" (верзија случаја Џека Трбосјека) настаје 1927. и њиме Хичкок стиче углед мајстора трилера.

Године 1926. Хичкок се жени са Aлмом Ревил, блиском сарадницом, и двије године касније добијају кћерку Патришу. Aлма је била Хичкоков најближи сарадник. Написала је сценарије за неколико његових филмова и учествовала је као асистент редитеља у свим његовим филмовима.

Један од Хичкокових најомиљенијих поступака за развијање заплета приче и стварање напетости је оно што је он називао "мекгафин". Заплети већине његових трилера заснивају се на постојању "мекгафина", једног у суштини безначајног детаља који омогућује развијање приче и тјера ликове на акцију, али чије је посебно значење и природа неважна за гледаоца.

У периоду од 1955. до 1965. Хичкок је био домаћин и продуцент дуготрајне телевизијске серије "Aлфред Хичкок вам представља". Захваљујући филмовима које је до тада снимио, његово име постало је синоним за саспенс, а радећи ТВ-серију постао је познат широј јавности. Његов глас прожет иронијом, његова појава и особен стил понашања одмах су уочени и често су били предмет подсмијеха. И сам је режирао неколико епизода серије, а изазвао је праву буру у редовима филмских радника када је одлучио да играни филм "Психо" сними користећи услуге телевизијског особља.

Умро је у Лос Aнђелесу 29. априла 1980. године, а тијело му је кремирано.

Број 13

Aлфред Хичкок је често у својим филмовима користио број 13. Број 13 се редовно појављује, било као обичан датум, било као број у адреси, било као број на регистарским таблицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.