Aлександра Естела Бјелица-Младеновић: Номадско кретање кроз жанрове и медије

Изложбе које су осмишљене ради репрезентативног представљања имају своје оправдање у намери кустоса да представи оно што је најбоље. Српска уметност је имала паузу на међународној сцени од неких петнаестак година, када није било ни прилика, ни могућности да се сагледа која су кретања присутна на овој сцени. Сцена је врло разнородна, може се посматрати као скуп индивидуалних процеса, номадских кретања појединаца кроз различите жанрове и медије.

Она је врло жива, богата и разноврсна, и развија се у истовременим, паралелним токовима са међународном сценом.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекла кустоскиња Aлександра Естела Бјелица-Младеновић, која је приредила изложбу "Разоткривање". Бањолучани имају прилику да погледају ову занимљиву поставку у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

* ГЛAС: Чиме сте се руководили приликом припреме, тј. рада на изложби "Разоткривање"? Која је била основна идеја?

БЈЕЛИЦA-МЛAДЕНОВИЋ: Желела сам да представим оне уметнике који у свом раду нису правили никакве предахе, већ су истрајно стварали своју уметност. Уметнике сам одабрала према квалитету продукцијског хода који су њихови радови прешли током последњих двадесет година. Реч је о континуираном, коегзистентном креативном ходу. Иницијална идеја је била да се осмисли изложба која има репрезентативни карактер, која ће се представљати у различитим срединама, различитим публикама које нису имале прилике да се сретну са савременом српском уметношћу у оваквом оквиру.

* ГЛAС: Који аутори су заступљени на изложби и на који начин су радови селекционирани?

БЈЕЛИЦA-МЛAДЕНОВИЋ: На изложби су представљени радови уметника средње и старије генерације – Aница Вучетић, Мрђан Бајић, Габриел Глид, Марија Драгојловић, Биљана Ђурђевић, Здравко Јоксимовић, Душан Оташевић, Владимир Перић, Милета Продановић, Aлександар Рафајловић и Вера Стевановић. Изложено је 18 радова који су настали током последњих 20 година – макете скулптура Мрђана Бајића датирају из 80-их година минулог века ("Trash"), а видео-радови Вере Стевановић ("Портрет за моју маму" и "Портрет за моју ћерку") и Aнице Вучетић ("Уочавање"), као и слика Марије Драгојловић ("Црна пудријера са сребром") настали су протекле 2008. године.

* ГЛAС: Шта је заједничко изложеним радовима?

БЈЕЛИЦA-МЛAДЕНОВИЋ: Репрезентативност, пре свега. Радове сам бирала према разноврсности поетског исказа и, на известан начин, наметнула им и тематски оквир – сећање – што се може окарактерисати као привилегија кустоса. Нисам желела да инсистирам на одређеним заједничким "карактеристикама" радова, већ више на њиховој различитости, управо с намером да покажем да српска сцена није једнолична, да нема ону квази аутентичност која одликује локалне оквире.

* ГЛAС: Добили сте награду "Друштва историчара уметности Србије" за најбољу ауторску изложбу у 2008. години. Колико Вам је битна ова награда?

БЈЕЛИЦA-МЛAДЕНОВИЋ: За изложбу "Разоткривање" добила сам признање "Друштва историчара уметности Србије" за најбољу ауторску изложбу у претходној 2008. години. Реч је о престижном признању, које има посебан значај, јер га додељују колеге. Оно се додељује већ 15 година. Ова награда ми је веома важна, јер даје подстицај за даља истраживања и представљања наше савремене уметности, показује да посао који радим ипак није узалудан.

Путујућа изложба

Изложба је осмишљена као "путујућа", с намером да буде представљена у различитим срединама. Она има свој пут и станице на којима се зауставља. Од новембра 2008. до краја јануара ове године изложба је била постављена у Музеју модерне уметности у Сент Етјену у Француској, током фебруара и марта била је постављена у Националној галерији Македоније у Скопљу, од 25. марта до 25. априла постављена је у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањој Луци. Изложба ће бити представљена и у време Другог солунског бијенала савремене уметности (мај – август) - рекла је Бјелица-Младеновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.