Aleksandra Estela Bjelica-Mladenović: Nomadsko kretanje kroz žanrove i medije

Izložbe koje su osmišljene radi reprezentativnog predstavljanja imaju svoje opravdanje u nameri kustosa da predstavi ono što je najbolje. Srpska umetnost je imala pauzu na međunarodnoj sceni od nekih petnaestak godina, kada nije bilo ni prilika, ni mogućnosti da se sagleda koja su kretanja prisutna na ovoj sceni. Scena je vrlo raznorodna, može se posmatrati kao skup individualnih procesa, nomadskih kretanja pojedinaca kroz različite žanrove i medije.

Ona je vrlo živa, bogata i raznovrsna, i razvija se u istovremenim, paralelnim tokovima sa međunarodnom scenom.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekla kustoskinja Aleksandra Estela Bjelica-Mladenović, koja je priredila izložbu "Razotkrivanje". Banjolučani imaju priliku da pogledaju ovu zanimljivu postavku u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske.

* GLAS: Čime ste se rukovodili prilikom pripreme, tj. rada na izložbi "Razotkrivanje"? Koja je bila osnovna ideja?

BJELICA-MLADENOVIĆ: Želela sam da predstavim one umetnike koji u svom radu nisu pravili nikakve predahe, već su istrajno stvarali svoju umetnost. Umetnike sam odabrala prema kvalitetu produkcijskog hoda koji su njihovi radovi prešli tokom poslednjih dvadeset godina. Reč je o kontinuiranom, koegzistentnom kreativnom hodu. Inicijalna ideja je bila da se osmisli izložba koja ima reprezentativni karakter, koja će se predstavljati u različitim sredinama, različitim publikama koje nisu imale prilike da se sretnu sa savremenom srpskom umetnošću u ovakvom okviru.

* GLAS: Koji autori su zastupljeni na izložbi i na koji način su radovi selekcionirani?

BJELICA-MLADENOVIĆ: Na izložbi su predstavljeni radovi umetnika srednje i starije generacije – Anica Vučetić, Mrđan Bajić, Gabriel Glid, Marija Dragojlović, Biljana Đurđević, Zdravko Joksimović, Dušan Otašević, Vladimir Perić, Mileta Prodanović, Aleksandar Rafajlović i Vera Stevanović. Izloženo je 18 radova koji su nastali tokom poslednjih 20 godina – makete skulptura Mrđana Bajića datiraju iz 80-ih godina minulog veka ("Trash"), a video-radovi Vere Stevanović ("Portret za moju mamu" i "Portret za moju ćerku") i Anice Vučetić ("Uočavanje"), kao i slika Marije Dragojlović ("Crna pudrijera sa srebrom") nastali su protekle 2008. godine.

* GLAS: Šta je zajedničko izloženim radovima?

BJELICA-MLADENOVIĆ: Reprezentativnost, pre svega. Radove sam birala prema raznovrsnosti poetskog iskaza i, na izvestan način, nametnula im i tematski okvir – sećanje – što se može okarakterisati kao privilegija kustosa. Nisam želela da insistiram na određenim zajedničkim "karakteristikama" radova, već više na njihovoj različitosti, upravo s namerom da pokažem da srpska scena nije jednolična, da nema onu kvazi autentičnost koja odlikuje lokalne okvire.

* GLAS: Dobili ste nagradu "Društva istoričara umetnosti Srbije" za najbolju autorsku izložbu u 2008. godini. Koliko Vam je bitna ova nagrada?

BJELICA-MLADENOVIĆ: Za izložbu "Razotkrivanje" dobila sam priznanje "Društva istoričara umetnosti Srbije" za najbolju autorsku izložbu u prethodnoj 2008. godini. Reč je o prestižnom priznanju, koje ima poseban značaj, jer ga dodeljuju kolege. Ono se dodeljuje već 15 godina. Ova nagrada mi je veoma važna, jer daje podsticaj za dalja istraživanja i predstavljanja naše savremene umetnosti, pokazuje da posao koji radim ipak nije uzaludan.

Putujuća izložba

Izložba je osmišljena kao "putujuća", s namerom da bude predstavljena u različitim sredinama. Ona ima svoj put i stanice na kojima se zaustavlja. Od novembra 2008. do kraja januara ove godine izložba je bila postavljena u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu u Francuskoj, tokom februara i marta bila je postavljena u Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju, od 25. marta do 25. aprila postavljena je u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u Banjoj Luci. Izložba će biti predstavljena i u vreme Drugog solunskog bijenala savremene umetnosti (maj – avgust) - rekla je Bjelica-Mladenović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.