Александар Стевановић: Глумац износи увjерења кроз сваку улогу

БАЊАЛУКА - Мјузикл "Небо је мало за све", према идеји "Толкина са Нишаве", писца Милоша Петковића, по тексту глумца и драматурга Александра Михаиловића и у режији глумца и редитеља Александра Маринковића, је наишао на велике похвале наших суграђана, као и многих колега који живе и раде ван Ниша, а погледали су представу. Лично жељно ишчекујем да се отиснемо ван града и заиграмо негде изван граница субјективности према Нишу и околини, ради утиска од те "непристрасне" публике.

Рекао је ово за "Глас Српске" глумац Александар Стевановић поводом хваљеног комада "Небо је мало за све" редитеља Александра Маринковића, који је посвећен златним данима радија у граду на Нишави. Један од најталентованијих глумаца млађе генерације са тренутном адресом у Нишу каже да представа има панегирични приступ, као и његова сама улога која је панегирик некадашњим водитељима "Радија Ниш".

- Како представа има панегирични приступ, тако је и улога коју тумачим панегирик некадашњим водитељима "Радија Ниш" и радију као медију, те је сваки њен сегмент био инспиративан за припрему и обликовање. Имао сам, наравно, несебичну помоћ драматурга и редитеља да креирам публици углавном допадљиву улогу, као и велико разумевање и хвала им на томе.

ГЛАС: Играли сте у многим квалитетним представама, а једна од таквих је сигурно комад "Афера недужне Анабеле" у режији Игора Павловића. Играте улогу Фердинанда, министра полиције. Премијера је била у децембру 2023. Можете ли да се присјетите тог процеса и самог креирања сценског лика, каква су искуства из тог пројекта?

СТЕВАНОВИЋ: Вероватно, јер ми је био први професионални процес, рад на овој представи памтим као "најмукотрпнији". Ауторска екипа на челу са редитељем имала је кристалну идеју и занимљив приступ раду, базиран на методу Михаила Чехова - чврсту конекцију разума лика са његовом духовном димензијом. Бићу личан и рећи да веома волим да играм ову представу и да неретко покренем тему стављања овог наслова на репертоар, сматрајући да је актуелна у сваком тренутку, а да глумац може и можда једино треба, јер тако најбоље уме, своја уверења износити делањем кроз улогу коју на сцени игра, ако улога за то пружа простора, како то чини сва шаренолика лепеза ликова у драми "Афера недужне Анабеле", Велимира Лукића.

ГЛАС: Глуму сте завршили у класи професора Жељка Митровића, а заједно са Вама су студирали глумци: Немања Бајић, Драгана Илић, Анандо Ченић... По чему највише памтите студентске дане и која су то знања уграђена у Ваш духовни свјетоназор?

СТЕВАНОВИЋ: И Јелена Јандрић, и Ивана Кањуга (сада Милосавић) и Светозар Бабић и Дује Мартинић. И све их памтим само по лепом и сви ми недостају, као и Бањалука, као и то време проживљено са свима њима, нека их чува Бог где год да су и да им да пуно посла у струци. Тај период до овог тренутка је уједно најлепши и најтежи период у мом животу, надам се да ће, бар што се "тежине" тиче, тако и остати. Знања, икаквог, испрва нисам био свестан. Сада, радећи на различитим улогама, у различитим процесима пројављује се стечено знање, вештина, техника и све више откривам чему су ме све то Академија и мој драги професор Жељко Митровић научили.

ГЛАС: Има ли сте неколико запажених излета и на ТВ и филму. Можете ли да издвојите неко искуство које Вам је остало у лијепом сјећању?

СТЕВАНОВИЋ: Иначе се трудим да из сваког искуства упијем оно најдрагоценије те ми је стога свако од тих искустава у лепом сећању. Ипак, најлепше искуство ће ми, вероватно, заувек остати рад са тадашњим мојим пријатељем, сада кумом, редитељем Стефаном Красићем, на хумористичким видео-форматима, које можете погледати на "Јутјуб" каналу "Принчеви патрони" и надам се бар мало као и ми се насмејати.

ГЛАС: За глуму има сијасет дефиниција, али како би глумац Александар Стевановић одгонетнуо ову чаробну ријеч? Што она за Вас представља ?

СТЕВАНОВИЋ: Строго контролисана разонода ума, духа, срца и тела.

ГЛАС: Велики сте љубитељ лика и дјела чувеног италијанског глумца Роберта Бенињија. Откуд та љубав и што Вас то тако највише дира у глуми овог глумачког маестра?

СТЕВАНОВИЋ: Хвала Вам на овом питању које ми изазива радост. Веома жалим што од 2005. године Бенињи није снимио више ниједан филм као редитељ и главни глумац... Бог да га поживи, надам се да у једном тренутку хоће. Мом сензибилитету одговара све што Бенињи уради на филму и можда је то одговор, а ликови које је тумачио, нарочито у филму "Живот је леп" и посебно у мом омиљеном филму "Тигар и снег", сматрам примером квалитетних и добрих примера како улога, тако и мушкараца, супружника, очева. И мени најинспиративније код Бенињија је то што у сваком филму који је режирао, његова супруга, глумица Николета Браски игра нешто што Бенињијев лик у том филму највише воли. Мислим да је то једна лепа порука коју нам шаље, а ми да се потрудимо да је протумачимо и усвојимо, први ја. Дакле, нисте ме питали, али даћу предлоге филмова за гледање и за вашу разоноду ума, духа, срца, па и тела: "Монструм" (1994), "Пинокио", (2002), "Џони Чачкалица" (1991), и горепоменути можда његови најбољи наслови, или укратко од првог заједничког филма са супругом "Ти ме узбуђујеш" (1983) па надаље хронолошки, ионако их, нажалост, нема пуно.

ГЛАС: Како изгледа свијет Александра Стевановића мимо свијета позоришне умјетности и музичке сцене?

СТЕВАНОВИЋ: Захваљујући Богу, колико је на пословном плану "немирно" и срећом често радно, приватно је углавном мирно у провођењу слободних тренутака са вољеним особама, самим собом, једући оно што волим, спавајући колико могу, понекад и колико желим, а кад успем да се отиснем на неки излет у оближњу шуму, село или град - што би рекао лик "Азолана" који тумачим у представи "Опасне везе", чија ће премијера у режији Стевана Бодроже и продукцији Народног позоришта Ниш изаћи управо ових дана - пуна капа! Тренутно ми је у таквом свету веома пријатно, да да Бог да тако и остане.

• "ЧОЛА АКУСТИК"

ГЛАС: Поред глуме,  бавите се музиком. У региону сте увелико познати по кавер бенду "Чола Акустик" у којем заједно наступате са глумцем Марком Радојевићем. Како је дошло до ове идеје и због чега баш Здравко Чолић у имену групе?

СТЕВАНОВИЋ: Музикант сам. Бенд је кренуо са радом као дуо, односно трио - гостовао нам је колега и трећи цимер из стана у Бањалуци, глумац Петар Миљуш. Настали смо из заједничке љубави према Чолиним песмама, прво на "Фејсбуку" свирајући "лајвове", које је пуно људи слушало и зато добили идеју да наступимо у неком простору у коме бисмо могли да зарадимо неку пару да преживимо од суботе до суботе. Први је за то имао слуха драги Далибор Курузовић, који је водио тадашњи "Јелен-паб" у Бањалуци, прва свирка је одлично прошла и тако је почело... Сада нас је шесторо и најактивнији смо у Нишу, где сви чланови живе и раде. И често кажем, Богу хвала, то нам је сада искључиво хоби, без тенденције зараде, јер смо сада сити, напити, обувени и топло нам је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.