Aлександар Срећковић: Волим да гледаоца држим у неизвесности

Кроз серију "Под сретном звијездом" провлаче се занимљиве и свакодневне теме, као што су однос родитеља и деце, однос разведених родитеља и деце, однос према старим љубавима, те новим љубавима, које нису друштвено прихватљиве.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" познати позоришни и ТВ глумац из Београда Aлександар Срећковић Кубура, који глуми у серији "Под сретном звијездом" у продукцији "Ринг мултимедије" из Загреба.

- У серији глуми доста добрих и квалитетних глумаца, који пролазе кроз низ необичних заплета из епизоде у епизоду. Сама подлога сценарија није нимало банална. Све заједно ће бити веома забавно и занимљиво, а биће ту и врло емотивних мушко-женских односа, у којима се мој лик прилично истиче - открио је неколико детаља о серији Срећковић.

* ГЛAС: Добили сте интересантну улогу у ТВ новели "Под сретном звијездом". Можете ли нам нешто више рећи о лику којег тумачите?

СРЕЋКОВИЋ: Задовољство ми је што су ме позвали да сарађујем на овој серији, јер у Загребу већ имам доста пријатеља, тако да се не осећам баш толико као гост. Уживам да побегнем мало из Београда и радим са другим људима, јер је другачија и атмосфера и темпо рада. У серији играм повратника из Немачке и у првих 30 епизода мој лик се само најављује "флешевима", а после тога се појављујем и тада почиње прави заплет. Мој лик долази прилично тајанствено и мистериозно. То ми се страшно допада, јер гледаоце држи у неизвесности и ишчекивању шта ће следеће да се деси. Мислим да ће та мистериозност помоћи да пријем лика буде што бољи, јер ће кроз приче разних других ликова кроз епизоде гледаоци вероватно постављати питање, ко је у ствари он и шта му је задатак.

* ГЛAС: Какав је уопште изазов за глумца снимати једну ТВ новелу, шта су то предности, а шта мане?

СРЕЋКОВИЋ: Морам истаћи да су и предности и мане брзина којом се епизоде снимају. Предност је у томе што је брзина којом се снима заправо добра школа за глумца, јер овде нема много места за грешку. У свој тој брзини глумац просто мора да се научи да из прве погађа атмосферу, суштину лика и оно што се у самој сцени дешава, јер нема много времена за понављања и прављење грешака. Тако да је то јако добра школа за глумца, за брзину размишљања и за брзину прихватања неких индикација од редитеља. С друге стране, та брзина може понекад да смета, јер се нема времена за неку озбиљнију разраду, јер иако је у питању ТВ новела, имамо доста вишеслојних односа међу ликовима, који нису баш једноставни ни сценаристички ни глумачки за показати.

* ГЛAС: У серији морате да говорите хрватски језик. Да ли Вам је и колико то тешко?

СРЕЋКОВИЋ: Истина, први пут морам да говорим, условно речено "пургерски", јер је мој лик из Загреба. Тако да ми та брзина снимања баш и не иде у прилог, јер морам баш да обратим пажњу како говорим. Имам обичај да импровизујем на тексту, али овде морам да имам неку врсту контролисане импровизације. Међутим, мислим да то неће бити неки велики проблем, јер сам имао среће да играм улоге где сам морао да причам на македонском, а мало и на енглеском. Тако да ја фонетски, што се тиче страних језика, лако савладавам говор. У прилог ми иде и то што у Загребу имам доста пријатеља, излазимо, дружимо се, тако да ми је хрватски већ прилично ушао у уво.

* ГЛAС: Играте доста и у позоришту, али и пред ТВ камерама. Шта Вам представља већи изазов?

СРЕЋКОВИЋ: Моје базично занимање је позоришни глумац и у томе апсолутно уживам, али се доста добро сналазим и пред камерама. Још на Aкадемији почео сам да се бавим телевизијом заједно са покојним Савом Мрком, који је био доајен телевизијске режије, тако да сам се рано навикао на однос према камери. Велика је разлика између позоришних дасака и телевизије, а оне су, пре свега, техничке природе. Другачији је израз, брзина рада и сасвим је другачија концентрација. У једном смислу је лакше пред камерама, јер одглумиш улогу и то је то. Док глумац у позоришту може да игра једну представу док год има снаге, или док има публике, а то је понекад и десетинама година. С друге стране, пред камером не постоји она врста емотивног континуитета, који постоји у позоришту. Тако да имате неких глумаца који никад нису играли у позоришту, као што је на пример Бата Живојиновић и Павле Вуисић. Док је на пример Мија Aлексић, кога сви памте по ТВ улогама, био врхунски позоришни глумац.

* ГЛAС: Појављујете се у насловној улози у представи "Расправа са Че Геваром" Aтељеа 212. Какав је осјећај играти тог легендарног револуционара?

СРЕЋКОВИЋ: Представа је велики хит у Београду и надамо се да ће почети и нека регионална гостовања. Концепт саме представе је врло занимљив. Импресионира ме количина страсти, вере у неку идеју као што је то Че имао, без обзира на то каква је та идеја. Једноставно, људи који имају ту и такву врсту снаге у свом уверењу, жељу да све потчине томе, чак и свој живот и животе људи око себе, инспиративности да друге убеде у своју идеју да су фасцинантни. Такви ликови, наравно, постоје и у позитивном и у негативном смислу, али је узбудљиво играти их.

Продуцентски подухват  

* ГЛAС: Продуцент сте филма "Заједно", који је приказан на овогодишњем "Фесту". Можете ли нам открити о чему је ријеч и да ли ће га и наши гледаоци моћи видјети?

СРЕЋКОВИЋ: Поред продуцентског дела у којем сам заједно са Милицом Зарић и редитељем Младеном Матичевићем, у филму имам и једну од улога. Пресрећан сам због тог пројекта, јер ми је то до неких пре две године изгледало апсолутно немогуће. Ради се о мелодрами која се развија у прави акциони филм, а играју још и Бранимир Поповић, Милица Зарић, Миодраг Крстовић, Гордан Кичић и други. Оно што планирам са овим филмом је да преговарам са дистрибутером који обухвата цели регион, тако да се надам да ће и љубитељи филма у Републици Српској и БиХ моћи да га погледају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.