Aleksandar Srećković: Volim da gledaoca držim u neizvesnosti

Kroz seriju "Pod sretnom zvijezdom" provlače se zanimljive i svakodnevne teme, kao što su odnos roditelja i dece, odnos razvedenih roditelja i dece, odnos prema starim ljubavima, te novim ljubavima, koje nisu društveno prihvatljive.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" poznati pozorišni i TV glumac iz Beograda Aleksandar Srećković Kubura, koji glumi u seriji "Pod sretnom zvijezdom" u produkciji "Ring multimedije" iz Zagreba.

- U seriji glumi dosta dobrih i kvalitetnih glumaca, koji prolaze kroz niz neobičnih zapleta iz epizode u epizodu. Sama podloga scenarija nije nimalo banalna. Sve zajedno će biti veoma zabavno i zanimljivo, a biće tu i vrlo emotivnih muško-ženskih odnosa, u kojima se moj lik prilično ističe - otkrio je nekoliko detalja o seriji Srećković.

* GLAS: Dobili ste interesantnu ulogu u TV noveli "Pod sretnom zvijezdom". Možete li nam nešto više reći o liku kojeg tumačite?

SREĆKOVIĆ: Zadovoljstvo mi je što su me pozvali da sarađujem na ovoj seriji, jer u Zagrebu već imam dosta prijatelja, tako da se ne osećam baš toliko kao gost. Uživam da pobegnem malo iz Beograda i radim sa drugim ljudima, jer je drugačija i atmosfera i tempo rada. U seriji igram povratnika iz Nemačke i u prvih 30 epizoda moj lik se samo najavljuje "fleševima", a posle toga se pojavljujem i tada počinje pravi zaplet. Moj lik dolazi prilično tajanstveno i misteriozno. To mi se strašno dopada, jer gledaoce drži u neizvesnosti i iščekivanju šta će sledeće da se desi. Mislim da će ta misterioznost pomoći da prijem lika bude što bolji, jer će kroz priče raznih drugih likova kroz epizode gledaoci verovatno postavljati pitanje, ko je u stvari on i šta mu je zadatak.

* GLAS: Kakav je uopšte izazov za glumca snimati jednu TV novelu, šta su to prednosti, a šta mane?

SREĆKOVIĆ: Moram istaći da su i prednosti i mane brzina kojom se epizode snimaju. Prednost je u tome što je brzina kojom se snima zapravo dobra škola za glumca, jer ovde nema mnogo mesta za grešku. U svoj toj brzini glumac prosto mora da se nauči da iz prve pogađa atmosferu, suštinu lika i ono što se u samoj sceni dešava, jer nema mnogo vremena za ponavljanja i pravljenje grešaka. Tako da je to jako dobra škola za glumca, za brzinu razmišljanja i za brzinu prihvatanja nekih indikacija od reditelja. S druge strane, ta brzina može ponekad da smeta, jer se nema vremena za neku ozbiljniju razradu, jer iako je u pitanju TV novela, imamo dosta višeslojnih odnosa među likovima, koji nisu baš jednostavni ni scenaristički ni glumački za pokazati.

* GLAS: U seriji morate da govorite hrvatski jezik. Da li Vam je i koliko to teško?

SREĆKOVIĆ: Istina, prvi put moram da govorim, uslovno rečeno "purgerski", jer je moj lik iz Zagreba. Tako da mi ta brzina snimanja baš i ne ide u prilog, jer moram baš da obratim pažnju kako govorim. Imam običaj da improvizujem na tekstu, ali ovde moram da imam neku vrstu kontrolisane improvizacije. Međutim, mislim da to neće biti neki veliki problem, jer sam imao sreće da igram uloge gde sam morao da pričam na makedonskom, a malo i na engleskom. Tako da ja fonetski, što se tiče stranih jezika, lako savladavam govor. U prilog mi ide i to što u Zagrebu imam dosta prijatelja, izlazimo, družimo se, tako da mi je hrvatski već prilično ušao u uvo.

* GLAS: Igrate dosta i u pozorištu, ali i pred TV kamerama. Šta Vam predstavlja veći izazov?

SREĆKOVIĆ: Moje bazično zanimanje je pozorišni glumac i u tome apsolutno uživam, ali se dosta dobro snalazim i pred kamerama. Još na Akademiji počeo sam da se bavim televizijom zajedno sa pokojnim Savom Mrkom, koji je bio doajen televizijske režije, tako da sam se rano navikao na odnos prema kameri. Velika je razlika između pozorišnih dasaka i televizije, a one su, pre svega, tehničke prirode. Drugačiji je izraz, brzina rada i sasvim je drugačija koncentracija. U jednom smislu je lakše pred kamerama, jer odglumiš ulogu i to je to. Dok glumac u pozorištu može da igra jednu predstavu dok god ima snage, ili dok ima publike, a to je ponekad i desetinama godina. S druge strane, pred kamerom ne postoji ona vrsta emotivnog kontinuiteta, koji postoji u pozorištu. Tako da imate nekih glumaca koji nikad nisu igrali u pozorištu, kao što je na primer Bata Živojinović i Pavle Vuisić. Dok je na primer Mija Aleksić, koga svi pamte po TV ulogama, bio vrhunski pozorišni glumac.

* GLAS: Pojavljujete se u naslovnoj ulozi u predstavi "Rasprava sa Če Gevarom" Ateljea 212. Kakav je osjećaj igrati tog legendarnog revolucionara?

SREĆKOVIĆ: Predstava je veliki hit u Beogradu i nadamo se da će početi i neka regionalna gostovanja. Koncept same predstave je vrlo zanimljiv. Impresionira me količina strasti, vere u neku ideju kao što je to Če imao, bez obzira na to kakva je ta ideja. Jednostavno, ljudi koji imaju tu i takvu vrstu snage u svom uverenju, želju da sve potčine tome, čak i svoj život i živote ljudi oko sebe, inspirativnosti da druge ubede u svoju ideju da su fascinantni. Takvi likovi, naravno, postoje i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali je uzbudljivo igrati ih.

Producentski poduhvat  

* GLAS: Producent ste filma "Zajedno", koji je prikazan na ovogodišnjem "Festu". Možete li nam otkriti o čemu je riječ i da li će ga i naši gledaoci moći vidjeti?

SREĆKOVIĆ: Pored producentskog dela u kojem sam zajedno sa Milicom Zarić i rediteljem Mladenom Matičevićem, u filmu imam i jednu od uloga. Presrećan sam zbog tog projekta, jer mi je to do nekih pre dve godine izgledalo apsolutno nemoguće. Radi se o melodrami koja se razvija u pravi akcioni film, a igraju još i Branimir Popović, Milica Zarić, Miodrag Krstović, Gordan Kičić i drugi. Ono što planiram sa ovim filmom je da pregovaram sa distributerom koji obuhvata celi region, tako da se nadam da će i ljubitelji filma u Republici Srpskoj i BiH moći da ga pogledaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.