‌ “Цемент Београд” на Театар фесту у Бањалуци: Херојство и револуција

Комад је инспирисан драмом Хајнера Милера, рађен по тексту Милана Рамшака Марковића, а у режији Себастијана Хорвата.

Хорват је Милеров комад режирао у Загребачком казалишту младих и СНГ Драма у Љубљани.

- Милеров “Цемент” је текст у превирању: почевши од самог револуционарног времена које третира, преко борбе између еманципаторних тежњи његових ликова и њихове укотвљености у традиционалним породичним односима из којих су израсли, па до љубавног односа главних ликова, кроз који се прелама утицај друштвених околности на најинтимнију раван. Београдска представа инспирисана драмом великог источнонемачког драмског писца, заснована на оригиналној драми Хорватовог сталног сарадника Милана Рамшака Марковића, у којој се место и време радње премешта у Београд, данас – овако је описана представа “Цемент Београд”, која је премијерно у Београдском драмском позоришту одиграна 12. априла прошле године.

Млади глумци Бојана Стојковић, Милан Зарић, Иван Заблаћански, Исидора Симијоновић, Марија Пикић и Недим Незировић увели су публику у причу, да би у остатку представе, из промјену сценографије, остатак испричали Милена Зупанчич и Миодраг Мики Крстовић, кроз ликове Соње и Милоша.

Соња и Милош су старији брачни пар који живи у стану у Београду, и, на први поглед потпуна супротност младости из првог дијела. Но, они су будућност о којој говори младост, они су они чега више нема. Они су будућност која у себи носи мали пламен револуције из прошлости. Оно што их веже је воља и борба, јер су сви, и у младости и старости, трагали и налазили снагу и вољу за опстајањем.

Њихови животи испуњени су свакодневном борбом са малим стварима, почевши од покварене сијалице, случајних повреда, облачења, немаштине и мале пензије, до деменције, бола због кћеркине смрти и свега што води до лаганог ишчезавања.

- Други део без првог не би могао да делује тако као што је изгледао. Њих двоје су некад били млади и  приказано је где су пристали због свих тих промена. Њима не треба говорити како су они били револуционари пуни идеја. Ни они о томе не говоре, али се може препознати да су то људи ми пре неколико година. Важно је да се малим детаљима види да су то повезане ствари - рекла је Милена Зупанчич на округлом столу одржаном након представе.

Глумац Миодраг Мики Крстовић рекао је да су млади глумци и њихов дио у ствари темељ свега.

- Они су темељ. Од озбиљног цемента и гвожђа. Колико су они дивни да Милени и мени направе увод. Покушајте да замислите да нема дивне приче са декоратерима, мислим да би било као да гледате одвојене ствари - навео је Крстовић и додао да као највећу награду доживљава то што се нашао у таквом тиму, те да не за њега суштина у томе да на сцени не изгледа као да глуме, него као да живе.

Глумица Исидора Симијоновић објаснила је да цјелине у представи повезују питања о томе ко су хероји овог времена.

- Сви смо хероји. Када смо разговарали са Себастијаном, он је рекао да ми треба да убедимо гледаоце да смо ми једна заједница, један организам који комуницира и подржава се. Ми смо то покретом успели да остваримо - казала је она.

Симијоновићева је објаснила да сматра да је оно што је један од главних проблема за младе људе данас је што је ово доба индивидуализма.

- Немаш заједницу на коју можеш да се ослониш. Ми сви хоћемо љубав, стан и сличне ствари. Како млад човек да купи стан у Београду? Ми немамо чему да се надамо јер не знамо шта нас чека. И ми смо хероји, јер се трудимо да волимо, да живимо и верујемо. Ми смо поредили своју младост са том младошћу о којој се говори у представи, где је постојала заједница и где си добио општински стан са почнеш свој мали живот. Данас је то незамисливо - закључила је она и додала да су у ствари млади измислили носталгију, јер је немају.

Глумац Недим Незировић истакао је да је први дио режирам на крилима слободе, те да је тај дио увијек нека врста импровизације, док је други дио потпуно другачије режиран.

-  Ово је представа која приказује младост и слободу, али и старост и самоћу. Но, старост не искључује револуцију. Револуција старости је преживети и борити се за ситне ствари у односу на велике идеје из младости - испричао је он, говорећи о овој представи, која је друга такмичарска представа на Театар фесту који се ове године одржава под слоганом “Снага земље”.

У оквиру пратећег програма фестивала синоћ је промовисана књига “Неда Арнерић - чаробна меланхолија”, која је прошле године објављена у издању Филмског центра Србије, а коју је приредила Анита Панић.

Трећа такмичарска представа “Петријин венац”, рађена по дјелу Драгослава Михаиловића, а у режији Бобана Скерлића, биће одиграна данас на великој сцени Народног позоришта РС, са почетком у 20 часова.

Данас ће на сцени “Петар Кочић”, од 18 часова, у оквиру пратећег програма фестивала бити промовисан часопис за позориште и визуелне комуникације “Агон” (година VIII, број 12). На промоцији учествују Лука Кецман, Наташа Глишић и Ненад Новаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.