“Cement Beograd” na Teatar festu u Banjaluci: Herojstvo i revolucija
Banjaluka - “Budućnost je naša ili je neće biti”, “Ovo je mašina koja ubija fašiste” samo su neke od rečenica koje su, oživljavajući ideje revolucije, mladalački zanos, želju za zajedništvom, uz glasnu muziku, ples i potpunu predanost iskazivanju sopstvenih različitosti, odzvanjale u prvom dijelu predstave “Cement Beograd” koja je sinoć odigrana na 24. Teatar festu “Petar Kočić” u Narodnom pozorištu Republike Srpske.
Komad je inspirisan dramom Hajnera Milera, rađen po tekstu Milana Ramšaka Markovića, a u režiji Sebastijana Horvata.
Horvat je Milerov komad režirao u Zagrebačkom kazalištu mladih i SNG Drama u Ljubljani.
- Milerov “Cement” je tekst u previranju: počevši od samog revolucionarnog vremena koje tretira, preko borbe između emancipatornih težnji njegovih likova i njihove ukotvljenosti u tradicionalnim porodičnim odnosima iz kojih su izrasli, pa do ljubavnog odnosa glavnih likova, kroz koji se prelama uticaj društvenih okolnosti na najintimniju ravan. Beogradska predstava inspirisana dramom velikog istočnonemačkog dramskog pisca, zasnovana na originalnoj drami Horvatovog stalnog saradnika Milana Ramšaka Markovića, u kojoj se mesto i vreme radnje premešta u Beograd, danas – ovako je opisana predstava “Cement Beograd”, koja je premijerno u Beogradskom dramskom pozorištu odigrana 12. aprila prošle godine.
Mladi glumci Bojana Stojković, Milan Zarić, Ivan Zablaćanski, Isidora Simijonović, Marija Pikić i Nedim Nezirović uveli su publiku u priču, da bi u ostatku predstave, iz promjenu scenografije, ostatak ispričali Milena Zupančič i Miodrag Miki Krstović, kroz likove Sonje i Miloša.
Sonja i Miloš su stariji bračni par koji živi u stanu u Beogradu, i, na prvi pogled potpuna suprotnost mladosti iz prvog dijela. No, oni su budućnost o kojoj govori mladost, oni su oni čega više nema. Oni su budućnost koja u sebi nosi mali plamen revolucije iz prošlosti. Ono što ih veže je volja i borba, jer su svi, i u mladosti i starosti, tragali i nalazili snagu i volju za opstajanjem.
Njihovi životi ispunjeni su svakodnevnom borbom sa malim stvarima, počevši od pokvarene sijalice, slučajnih povreda, oblačenja, nemaštine i male penzije, do demencije, bola zbog kćerkine smrti i svega što vodi do laganog iščezavanja.
- Drugi deo bez prvog ne bi mogao da deluje tako kao što je izgledao. Njih dvoje su nekad bili mladi i prikazano je gde su pristali zbog svih tih promena. Njima ne treba govoriti kako su oni bili revolucionari puni ideja. Ni oni o tome ne govore, ali se može prepoznati da su to ljudi mi pre nekoliko godina. Važno je da se malim detaljima vidi da su to povezane stvari - rekla je Milena Zupančič na okruglom stolu održanom nakon predstave.
Glumac Miodrag Miki Krstović rekao je da su mladi glumci i njihov dio u stvari temelj svega.
- Oni su temelj. Od ozbiljnog cementa i gvožđa. Koliko su oni divni da Mileni i meni naprave uvod. Pokušajte da zamislite da nema divne priče sa dekoraterima, mislim da bi bilo kao da gledate odvojene stvari - naveo je Krstović i dodao da kao najveću nagradu doživljava to što se našao u takvom timu, te da ne za njega suština u tome da na sceni ne izgleda kao da glume, nego kao da žive.
Glumica Isidora Simijonović objasnila je da cjeline u predstavi povezuju pitanja o tome ko su heroji ovog vremena.
- Svi smo heroji. Kada smo razgovarali sa Sebastijanom, on je rekao da mi treba da ubedimo gledaoce da smo mi jedna zajednica, jedan organizam koji komunicira i podržava se. Mi smo to pokretom uspeli da ostvarimo - kazala je ona.
Simijonovićeva je objasnila da smatra da je ono što je jedan od glavnih problema za mlade ljude danas je što je ovo doba individualizma.
- Nemaš zajednicu na koju možeš da se osloniš. Mi svi hoćemo ljubav, stan i slične stvari. Kako mlad čovek da kupi stan u Beogradu? Mi nemamo čemu da se nadamo jer ne znamo šta nas čeka. I mi smo heroji, jer se trudimo da volimo, da živimo i verujemo. Mi smo poredili svoju mladost sa tom mladošću o kojoj se govori u predstavi, gde je postojala zajednica i gde si dobio opštinski stan sa počneš svoj mali život. Danas je to nezamislivo - zaključila je ona i dodala da su u stvari mladi izmislili nostalgiju, jer je nemaju.
Glumac Nedim Nezirović istakao je da je prvi dio režiram na krilima slobode, te da je taj dio uvijek neka vrsta improvizacije, dok je drugi dio potpuno drugačije režiran.
- Ovo je predstava koja prikazuje mladost i slobodu, ali i starost i samoću. No, starost ne isključuje revoluciju. Revolucija starosti je preživeti i boriti se za sitne stvari u odnosu na velike ideje iz mladosti - ispričao je on, govoreći o ovoj predstavi, koja je druga takmičarska predstava na Teatar festu koji se ove godine održava pod sloganom “Snaga zemlje”.
U okviru pratećeg programa festivala sinoć je promovisana knjiga “Neda Arnerić - čarobna melanholija”, koja je prošle godine objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije, a koju je priredila Anita Panić.
Treća takmičarska predstava “Petrijin venac”, rađena po djelu Dragoslava Mihailovića, a u režiji Bobana Skerlića, biće odigrana danas na velikoj sceni Narodnog pozorišta RS, sa početkom u 20 časova.
Danas će na sceni “Petar Kočić”, od 18 časova, u okviru pratećeg programa festivala biti promovisan časopis za pozorište i vizuelne komunikacije “Agon” (godina VIII, broj 12). Na promociji učestvuju Luka Kecman, Nataša Glišić i Nenad Novaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
