Жељка Милановић: Жене диригенти више нису музички куриозитет

Велико ми је задовољство што се дирекција Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке одлучила на овакав репертоарски корак.

Част ми је што имам прилику да учествујем у циклусу "Маестре", који промовише учешће жена диригената у савременом музичком извођаштву. Рекла је ово за "Глас Српске", прослављена диригенткиња Жељка Милановић коментаришући идеју која стоји иза концертног циклуса "Маестре", Гудачког оркестра Народног позоришта Републике Српске. Славна умјетница у оквиру тог концертног серијала ће у понедјељак 27. априла са почетком у 20 часова на Великој сцени НПРС под својом диригентском управом одржати концерт са Гудачким оркестром НПРС , а како она истиче жена на мјесту диригента данас виже није изузетак.

- У данашње време у свету (па и код нас) жена за диригентским пултом је сва мање куриозитет, а све више уобичајена појава на музичком подијуму, рекла је Милановић.

ГЛАС: Сам концерт има за један од циљева рушење предрасуда о женама на диригентским позицијама. Да ли сте се током своје богате каријере сусретали са таквим предрасудама, како сте их превазилазили и колико је, из Вашег личног искуства, данас другачија позиција жена у диригентском свијету у односу на период када сте Ви почињали?

МИЛАНОВИЋ: Што се мене тиче, са таквим предрасудама током диригентске каријере, нисам се сусретала. Премда, морам рећи, да жене диригенти и данас, теже долазе до пулта. На почетку мојих студија код проф. Даринке Матић Маровић, она је била једина жена у то време, са афирмисаним диригентским именом. Стасавањем моје и нових генерације током последњих неколико деценија, ситуација се битно променила. Често, тако, запажамо, да се на студије дириговања данас, уписује више девојака, него мушкараца.

ГЛАС: На програму су дјела Дворжака, Бенџамина и Менделсона. Шта повезује ова три композитора у оквиру једне вечери и какву емоцију желите да пренесете бањалучкој публици?

МИЛАНОВИЋ: У понуђеном програму, са делима три велика композитора различитих генерација (Чимароза/Бенџамин, Менделсон, Дворжак), уочила сам заједничку, велику лирску осећајност. Не памтим, да сам до сада, дириговала концерт са таквим садржајем. Волела бих да са Гудачким оркестром ту емоцију коју сам осетила, поделим и са бањалучком публиком.

ГЛАС: Када смо код емоција, колико је Вама као диригенту значајно да успјешно помирите на сцени емоционалност и виртуозност извођења? Наиме, често се зна у умјетничким круговима истицати важност свирачке технике над непосредношћу музичаревих осјећања.

МИЛАНОВИЋ: Техника свирања је услов за извођача, али и најбоља техника је само средство за постизање изражајности и истинског уметничког исказа. Дилеме нема. Једно без другога не може.

Фото: Миомир Ползовић

ГЛАС: У својој каријери дириговали сте бројним оркестрима и ансамблима, колико су те промјене, различити умјетници и различита искуства обликовали Ваш приступ данас?

МИЛАНОВИЋ: Сваки сусрет са новим извођачем или ансамблом доноси нову енергију и уметнички приступ. Усклађивање и комуникација путем музике ствара нова искуства која обогаћују наше уметничке личности. Сваки ансамбл има своје специфичности у зависности од репертоара који негује, менталитета извођача и других околности, те је потребна флексибилност у раду, да би се постигла мотивишућа и стваралачка атмосфера.

ГЛАС: У свијету домаће опере, без претјеривања, важите за маестру, учитеља и узор за бројне колеге са три деценије искуства у рукама. Колико је оперска форма различита у односу на друге оркестарске форме и жанрове и кад гледате на тај цијели период у СНП, како бисте га описали данас?

МИЛАНОВИЋ: Током студија интензивно сам се бавила хорским дириговањем у аматерски хоровима "Абрашевић" и "Београдски мадригалисти". Сам крај мојих студија обележио је целовечерњи концерт са Београдском филхармонијом 1987. године. Након завршених студија професионални пут ме одвео у Оперу НП у Београду. Прошавши све фазе рада у Опери, диригујем своју прву оперску представу ,"Трубадур" 1991. године, што је и прво појављивање жене за оперским пултом у НП. Пун професионални развој постижем у СНП-у у Новом Саду, диригујући близу 400 оперских и балетских представа. Уз то, имала сам и низ концерата са Хором и симфонијским оркестром РТС (Београд), оркестром Аакедемије уметности (Нови Сад) и др. Опера и Балет као музичко-сценска дела са великим бројем извођача у оркестру и на сцени (солисти, хор, балет), тражи од диригента способност усклађивања свих поменутих учесника у складну целину, док је у раду са симфонијским оркестром, акценат пре свега на музичкој припреми и квалитетној реализацији дела које је на програму.

ГЛАС: Као умјетник и педагог значајног искуства који образује будуће музичаре, шта бисте поручили младим диригентима, без обзира на пол и умјетничке склоности, а који тек ступају на сцену?

МИЛАНОВИЋ: Са таквим стеченим искуством препоручујем младим колегама да самопрегорно и храбро крче пут у овој захтевној професији, служећи пре свега музичкој уметности.

Подршка

ГЛАС: Сарађујете са Гудачким оркестром Народног позоришта Републике Српске, дијелом једног од најмлађих симфонијског оркестра у региону, које преводи као умјетнички директор Душан В. Урошевић. Како бисте описали рад са овим ансамблом?

МИЛАНОВИЋ: Формирање симфонијског оркестра изузетно је важан корак у култури овог региона. За сада у смањеној форми Гудачког оркестра, који је нуклеус, надајмо се, будућих великих пројеката, овакав ансамбл уверава да ће својим деловањем музичке институције у Републици Српској добити жељени оквир и снагу. У том смислу, треба пружити сваковрсну и чврсту подршку посвећеном раду колеге Урошевића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.