Владо Георгиев за "Глас": Музика је занат, али и одговорност

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Владо Георгиев Фото: Агенције | Владо Георгиев

Искрено, не размишљам о стандардима, то је више посао новинара и статистике. Размишљам о томе да људи који дођу оду кући пуни, а не празни. Нова година је специфичан тренутак, сви нешто сабирају, нешто очекују, а ја волим да им дам разлог да бар на пар сати престану да броје.

Рекао је ово за "Глас Српске" Владо Георгиев коментаришући шта његова публика којој је годинама постављао високе концертне стандарде може да очекује на његова два новогодишња наступа у Београду 31. децембра и 1. јануара. Једна од највећих поп звијезда региона каже да сваки концерт има свој рукопис, али када извођач нема притисак, а публика тражи мир, тада настаје магија. -  Зато је матине 31. децембра од 17 часова у Луци "Београд" посебна прича, то је концерт за оне који знају да је највећи луксуз у животу мир. Дођеш, одслушаш музику, видиш људе које волиш и одеш кући растерећен. А онда иде и реприза дочека Нове године, која је, по мом мишљењу, чак и боља - јер тадa више нема притиска, нема "морања", него чиста опуштеност - рекао је Георгиев.

ГЛАС: Нисте познати као неко ко има "длаку на језику", посебно на "Твитеру" или телевизијским гостовањима, што Вас је удаљило из дијела медија у Србији или Црној Гори, али без обзира на то концерти су распродати и публика Вас слуша. Јасно је да уживо нема преваре или свирате или не, али вјерност публике на Вашим концертима зна да буде помало фанатична и мало је музичара на Балкану који имају сличну базу поштовалаца. Из Ваше перспективе чиме сте "купили", такву подршку?

ГЕОРГИЕВ: Па видите, ја никад нисам покушавао да се свидим свима, јер је то сигуран пут да се на крају не свидиш никоме, па ни себи. Уживо стварно нема преваре, или пјеваш и свираш или не. А људи то осјете.

Можда сам понекад незгодан, можда сам некоме и превише директан, али никад нисам био неискрен. Мислим да публика то цијени. Људи знају да када дођу на мој концерт добију истину, не савршенство, него истину. А то данас, парадоксално, постаје ријетка роба.

ГЛАС: Од посљедњег албума "Даљина" прошло је више од деценије, нових пјесма је било, али у форми синглова. Музички сте традиционалиста, у најбољем смислу те ријечи па је тешко повјеровати да сте одустали од албума као формата у корист синглова или сте се на крају просто прилагодили дигиталном времену?

ГЕОРГИЈЕВ: Нисам одустао, али нисам ни роб форме. Албум је лијепа ствар, само живимо у времену када пјесма мора да живи сама, без "паковања". Ако се појави тренутак и прича која заслужује албум, биће га. До тада радије ћу објавити једну добру пјесму него десет просјечних. То је, ако хоћете, мој тихи бунт против инфлације свега, па и музике.

ГЛАС: Кад смо код традиције константно сте током каријере инсистирали на врхунској техници, врхунској продукцији и свирци музичара који сарађују са Вама, помно радећи на сваком, чак и најмањем детаљу од музике, преко стихова до изгледа спотова и позорнице. Перфекциониста се по природи или се без тих стандарда у раду просто не може дјеловати на дуге стазе?

ГЕОРГИЈЕВ: Није то перфекционизам, више је немир. Не могу да пустим нешто за шта знам да може бити боље. Музика је занат, али и одговорност. Ако тражим од публике да ми да два сата свог живота, ред је да им дам најбоље што имам - од првог тона до посљедњег аплауза.

Детаљи су оно што раздваја "добро" од "трајног".

ГЛАС: Формирали сте препознатљив стил у домаћој поп музици, али никад нисте робовали жанровским формама, уграђујући у своје пјесме утицаје у врло широком распону, од фанка преко латино звука до џеза. Колико музичар смије себи дозволити одређену препознатљивост у звуку или мора тражити "да остане исти путем промјене", као што рече стих још једног домаћег музичара.

ГЕОРГИЈЕВ: Ако останеш исти, постанеш досадан. Ако се превише мијењаш, изгубиш идентитет. Та танка линија је најтеже мјесто за ходање.

Мени је музика увијек била разговор, а разговор се мијења како живот доноси нове теме. Суштина остаје иста. Емоција, мелодија, истина, а све остало су боје.

ГЛАС: Кад смо код тих утицаја изненадило нас је Ваше гостовање на концерту бенда "Буч Кесиди", иако њихов приступ музици дијели одређене професионалне сличности с Вашим радом. Колико ослушкујте оно што се дешава на домаћој поп сцени и шта Вам је осим те групе још "запало" за ухо, као нешто што одскаче из просјека?

ГЕОРГИЈЕВ: Мене није изненадило. Добра музика препозна добру музику, без обзира на генерацију. Слушам шта се дешава, али не да бих копирао, него да бих знао гдје смо као сцена. Има ту још занимљивих ствари, али не волим да дијелим комплименте олако, као ни критику.

ГЛАС. Раније сте доста били укључени у продуцентски рад у музици, посебно преко "Barba Music" студија. Колико сад имате жеље и уопште времена када је ријеч о том дијелу музичког дјеловања?

ГЕОРГИЕВ: Увијек има жеље, мање има времена. Али ако се појави неко коме могу стварно да помогнем, а не само да "потпишем", ући ћу у ту причу. Музика није фабрика, него однос.

ГЛАС: Неколико пута сте истицали да не можете да пишете ако не пишете из живота. Ваше пјесму су дио живота људи који Вас слушају скоро три деценије. Када уђете у одредницу "евергрин", постоји могућност да свирате једне исте пјесме до краја живота. Колико је у том случају умјетнику тешко да остане аутентичан, тј. да не упадне у замку креативног стајања у мјесту?

ГЕОРГИЕВ: Евергрин није пјесма коју често свираш, него она коју и даље осјећаш. Ако је више не осјећам, не свирам је, па макар била највећи хит.

Пишем само кад имам шта да кажем. Све друго је бука.

ГЛАС: И за крај - порука публици пред долазеће празнике?

ГЕОРГИЕВ: Видимо се 31. децембра од 17 часова у Луци "Београд" на матинеу и 1. јануара на репризи, која је, вјерујте ми, право опуштање.

"Твитер"

ГЛАС: Да ли сте се икад покајали због брзе руке на "Твитеру", у смислу, "што мени ово треба?" или сте просто човјек који не може живјети оперисан од стварног живота, који живи и највећи дио његове публике?

ГЕОРГИЕВ: Искрено? Некад помислим: "Што ми је ово требало?" Али брзо ме прође. Не могу да живим у стакленом звону. Ја живим исту стварност као и већина људи који ме слушају. Ако то значи да ћу понекад платити цијену - у реду је. Бар знам ко сам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.