Туга и сјећање на маестра звука и тишине

Његово свирање је временом постало ритуал незаборављања божјег света и световног порекла. Уметник никад није поништо врлине духа и срца и тиме угрозио чин свог стварања. На степену вишем од светих игара и покајничких свечаности чувао је и одржавао сећање на своју историју на дубљи начин. Све до дана данашњег… Збогом, пријатељу.

Овим ријечима се Петар Пеца Поповић, доајен српског новинарства, на свом "Фејсбук" профилу опростио од пијанисте Матије Дедића, преминулог у 52. години живота. Прерана смрт врсног пијанисте, продуцента и аранжера, сина Арсена Дедића и Габи Новак, потресла је регион, а бројне реакције колега и пријатеља говоре колико је велик траг оставио талентовану умјетник широм региона.

Младен Матовић, директор бањалучког Банског двора, у којем је Матија био редован гост, написао је: "Драги мој пријатељу, не постоје ријечи којима могу исказати празнину коју осјећам - предиван човјек, наш "џез Петар Пан" и најнеисквареније биће које је крочило на нашу сцену - знам колико си волио Бањалуку, а и она тебе - адио ,маестро".

Музичар и кантаутор Златан Стипишић Џибони, чије је пјесме Матија често обрађивао и са којим је свирао много пута, упутио је дирљив поздрав.

- Драги мој дјечаче, ми који смо себе називали браћом... Хвала ти на души, топлој и племенитој. Хвала ти на годинама пријатељства, искреног и ријетког. Хвала ти на музици, брате. Срешћемо се поновно негдје гдје прсти додирују дирку, између шапата и тишине... Твој Џибо те воли, написао је Џибони.

Музичарка и пјевачица Нина Краљић такође није крила тугу због одласка пријатеља и музичара са којим је сарађивала у антологијског обради пјесме "Што те нема".

- Драги Матија... чула сам да си отишао на боље мјесто док сам возила из Опатије и тих задњих 20 км вожње сам проплакала. Прво од туге да нећу с тобом више свирати, али и од захвалности што си ми рекао: "Ако хоћеш да направимо "Што те нема", дођи у Шибеник". Када сам те питала како ћемо је одсвирати, само си рекао по осјећају и гдје нас одведе и одвело нас је негдје гдје се налази чаролија. Хвала ти. Сретно путуј даље - написала је Краљићева.

Матија Дедић рођен је 1973. године у Загребу, гдје је завршио средњу музичку школу "Ватрослав Лисински". Рођен у породици истакнутих умјетника, рано је почео да се бави музиком, а након завршене средње музичке школе 1991. одлази у Грац, гдје се уписује џез академију. Дипломирао је 1997. године. У Загреб се вратио 1997. године и убрзо постиже велики углед на хрватској музичкој сцени. Током тих година свира с властитим саставом "Болијерс квартет", с којим прати велике џез музичаре попут Бенија Голсона, Кенија Бурела, Роја Хајнеса и друге. Наступао је и са Тамаром Обровац и њеним квартетом. Крајем деведесетих Матија оснива "Матија Дедић трио" који је изводио његова ауторска дјела. Током година свирао је у готово свим земљама Европе те у САД с великим музичким именима као што су Алвин Квин, Рон Рингвуд, Бошко Петровић, Томи Емануел, Лени Вајт и многи други. Писао је музику за телевизију и позориште, а такође наступа с популарним музичарима хрватске поп сцене. Објавио је десет соло албума од који су најпознатији "Соло парт 1" (2000), "Темпера" са обрадама Џибонија (2004), "Други поглед" (2005), који садржи композиције његовог оца Арсена, "Контеса" (2010), "Матија свира Арсена" (2015) и друге. Свирао је са скоро свим истакнутим умјетницима региона.

Насљеђе

У свирачком смислу Матија није свирао да би доказивао, иако је могао лако то да ради, свирао је да би говорио. Његова извођења карактерисала је ненаметљива виртуозност, емотивна јасноћа и дубока концентрација на простор између тонова. Био је умјетник нијанси, са јасним звучним ослонцем на Европу и посебно Медитеран. Осим музичког насљеђа, Матија Дедић иза себе је оставио и кћерку Лу Дедић, која је посљедњих година закорачила у музички свијет. Са препознатљивим Дедић сензибилитетом и властитим ауторским гласом, Лу наставља музичку коју је ње отац претворио у нешто више од традиције, у јасан музички идентитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.