Три деценије од смрти легендарног Мајлса Дејвиса: Човјек који је тугу претворио у музику

Бранислав Предојевић
Три деценије од смрти легендарног Мајлса Дејвиса: Човјек који је тугу претворио у музику

ЊУЈОРК - На данашњи дан, прије 30 година преминуо је Мајлс Дејвис, легендарни трубач, музички иноватор и сценски велемајстор, по многима најважнији џез музичар свих времена.

Пионир различитих стилова у џезу, миљеник критике и слушалаца, инспирација и узор многих генерација. Његова дјела су обиљежила музику 20. вијека, а нарочито се издваја албум “Kind of Blue”, један од најпродаванијих и најцјењенијих џез албума у историји. Инструменталиста, који је захваљујући меланхоличним, лирским тоновима и увијек промјенљивом стилу постао икона музике, прерастајући границе жанра у којем је почео каријеру, извршио је огроман утицај на бројне музичке правце и музичаре. Рођен 26. маја 1926. године у Илиноису, САД, за разлику од других џезера у имућној породици оца стоматолога, док је од мајке, која је свирала виолину и клавир, наслиједио љубав према музици и осјећај за стил. Трубу је почео да свира као десетогодишњак, три године након тога  придружује се школским и локалним саставима.

Са 18 година одлази у Њујорк и од тада почиње да се развија на умјетничком пољу. Међутим, живот на сцени доноси и неке ствари које могу да повуку умјетнике на дно, као што су дрога, секс и алкохол, који су били неодвојиви дио његовог живота. Он је у својој аутобиографској књизи под називом “Мајлс” крајње искрено говорио о својој музици и свом виђењу џеза, али и о својим проблемима са дрогом, алкохолом, многобројним женама и о расизму. Свирао је са највећим џезерима свијета: Кенијем Кларком, Тадом Дамероном, Џоном Колтрејном, Билијем Евансом, Вејном Шортером, Чарлијем Паркером, Џом Завинулом, а стварање свог стила је описао учењем па заборављањем.

- Прво, научи све што имаш да научиш о свом инструменту. Друго, научи све што можеш о музици. А онда заборави све што си научио и о инструменту и о музици и свирај док ти се не заврти у глави - говорио је Дејвис.

Педесетих прави групу са поменутим Џоном Колтрејном на саксофону, Филијем Џоом на бубњевима, Редом Гарландом на клавиру и Полом Чејмберсом на басу. Квинтет је од Мајлса и Трејна створио легенде у музичком свијету. Мајлосов квинтет је 1958. године постао секстет са саксофонистом Џулијаном Адрелијем, званим Канонбал. Његови корјени су били дубоко у блузу и управо тај секстет је створио албум “Kind of Blue”, након кога више ништа није било исто, како ни у Мајлсовом животу, тако ни у џез музици. Овај албум нас уводи у нови музички концепт, назван модални џез.

Свој имиџ Мајлс је у том раздобљу градио новим, крајње атрактивним сценским наступом, појављујући се у тамним наочарима, модерним кожним јакнама супротним тадашњим схватањима џез миљеа, окрећући леђа публици, свирајући минималистички, с трубом коју је прикључивао на вах-вах педалу, окренутом према поду и ауторитативно водећи састав. Током седамдесетих експериментисао је са роком, фанком, афричким ритмовима, новом електронском музичком технологијом и непрестано промјенљивом поставом музичара. Овај период, почевши од студијског албума “In a Silent Way” из 1969. године и закључно са концертним снимком “Agharta” 1975. године, био је најконтроверзнији у његовој каријери, уз бројне провокације према џез чистунцима. Његова милионски продавана плоча “Bitches Brew” из 1970. године помогла је да дође до поновног пораста комерцијалне популарности жанра са џез фузијом како је деценија напредовала. Но, због лошег здравља, нарушеног раскалашним животом, претјераним конзумирањем алкохола и дроге, саобраћајном несрећом, сукобима с гангстерима који су кулминирали пуцњавом и рањавањем те проблемима с полицијом он се повлачи са сцене на дужи период. Говорило се да више никад неће свирати. Али шест година касније вратио се настављајући да своју музику развија у фанк, хип-хоп, поп и диско смјеру. Међутим, озбиљно нарушеног здравља због дугогодишњих проблема са овисношћу, умире 28. септембра 1991. године и тиме се завршава епоха звана Мајлс.

Контроверзе

Мајлс је био познат као човјек тешке нарави, строг према сарадницима, женама и дјеци. Егоцентрик без премца, пун мржње према бијелом човјеку и љубави према црном, али једнако спреман да сарађује са бијелим музичарима и да потписује уносне уговоре са бијелим директорима. Тежак наркоман, женољубац и женомрзац о истом трошку, пргав, сујетан, бескомпромисан, кицош опсједнут својим изгледом, али и умјетник надасве опсједнут својом музиком и искрен у свему што ради.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана