Свијет се опрашта од Вилијама Орбита: Човјек који је ремиксовао будућност

ЛОНДОН – Свијет поп културе бројним посветама се опрашта од легендарног британског музичара и продуцента Вилијама Орбита, чији је хипнотички, али истовремено снажан и покретачки звук обиљежио рад Мадоне, Принса, група "Блур", "U2" и бројних других извођача.

Орбит, који је преминуо у 69. години, био је најпознатији по сарадњи са Мадоном на њеном култном албуму "Ray of Light" из 1998. године, али његов утицај далеко превазилази један од најзначајнијих поп албума деведесетих.

Његова продукција спајала је трип-хоп, џангл, техно, амбијенталну музику, транс и рок, стварајући препознатљив звук који је истовремено био експерименталан и приступачан широкој публици.

Током четири деценије каријере Орбит је радио са неким од највећих имена свјетске музике, објављивао сопствене албуме и оставио дубок траг као продуцент, композитор и ремиксер.

Од сквота до музичког врха

Орбит је рођен 1956. године као Вилијам Вејнрајт и одрастао је у сјеверном Лондону, у породици двоје учитеља коју је описивао као изразито радничку и сиромашну. Школу је напустио са 16 година, а младост је провео као самопроглашени "пост-хипик", живећи у сквоту и повремено радећи слабо плаћене послове.

Његов пут ка врху музичке индустрије није био уобичајен. Умјесто класичног музичког образовања, Орбит је постепено градио сопствени студио, прикупљајући дигиталну и аналогну опрему и истражујући могућности електронског звука.

Године 1980. основао је електронски и амбијентални трио "Torch Song" са Лори Мајер и Грантом Гилбертом. Група је потписала уговор са издавачком кућом IRS и објавила три албума између 1984. и 1987. године.

Паралелно са радом у групи, Орбит је развијао сопствени продукцијски стил, ремиксовао поп извођаче и радио на филмској музици. Управо су га експерименти са електронским звуком постепено довели до сарадње која ће му промијенити каријеру.

Мадона и "Ray of Light"

Средином деведесетих Орбит је већ имао репутацију иновативног продуцента. Његов пројекат "Bass-O-Matic" донио му је још један успјех, док је серија албума "Strange Cargo" показала колико је широк његов музички језик.

На албуму "Strange Cargo III" из 1993. године гостовала је млада Бет Ортон, а Орбит је исте године продуцирао њен деби "Superpinkymandy". Њихова музичка сарадња настављена је годинама. Међутим, права прекретница стигла је када је његов рад привукао пажњу Мадоне.

Пјевачица је у то вријеме тражила нови правац и сарадника који би јој помогао да потпуно преобликује звук. Орбит је ангажован, а њихова сарадња резултовала је албумом "Ray of Light".

Орбит је у њену поп музику унио тешке брејкбитове, акустичне гитаре, транс синтисајзере и атмосферске електронске текстуре. Резултат је био албум који је Мадону поново представио као авангардну поп звијезду. "Ray of Light" донио је Мадони три од пет "Греми" награда за које је била номинована 1999. године, а Орбиту отворио врата највишег нивоа музичке продукције.

Мадона је касније његов рад описивала ријечима да је "Вилијам потпуни луди геније", истичући да би му доносила идеје, мелодије или текстове, након чега би он у студију градио потпуно нове звучне свјетове.

"Блур" и албум "13"

Послије Мадоне, Орбит је радио са још једним великим именом британске музике – групом "Блур". Бенд је желио да се реинвентира након пет албума са продуцентом Стивеном Стритом, а Орбитови ранији ремикси њихове музике оставили су снажан утисак. Резултат је био албум "13" из 1999. године, једно од најексперименталнијих и најбоље оцијењених издања у каталогу групе. Снимање није било једноставно. Док се бенд суочавао са унутрашњим проблемима и распадом везе Дејмона Албарна и музичарке Џастин Фришман, Орбитова улога у студију била је толико значајна да је фронтмен његов посао упоредио са улогом "психијатра".

Пјесма "Tender" постала је један од симбола тог периода – необична мјешавина психолошке напетости, госпела, електронике и рок звука.

Од "All Saints" до "U2"

Орбитов препознатљив звук наставио је да се шири поп сценом. Радио је са групом "All Saints", за коју је обликовао двије велике пјесме – "Black Coffee" и "Pure Shores". Обје су стигле до врха британских листа. Сарађивао је и са Пинк, Бритни Спирс, Мелани Си, Робијем Вилијамсом, Крисом Брауном и групом "No Doubt".

За Пинк је радио на пјесми "Feel Good Time", која је коришћена у филму "Charlie's Angels: Full Throttle". Посебно занимљиво поглавље представља сарадња са групом "U2". Орбит је продуцирао двије нове пјесме за компилацију "The Best of 1990-2000" – "Electrical Storm" и "The Hands That Built America". Прва је стигла до петог мјеста британске листе, док је друга коришћена као тема филма Мартина Скорсезеа "Банде Њујорка".

Класика у новом руху

Иако ће заувијек бити повезан са великим поп хитовима, Орбит је цијелу каријеру градио и као самостални умјетник. Посебно мјесто у његовој дискографији има албум "Pieces in a Modern Style" из 1999. године, на којем је обрађивао дјела класичних композитора. Његова верзија Барберовог "Adagio for Strings", уз каснији транс ремикс Ферија Корстена, стигла је међу пет најуспјешнијих пјесама у Великој Британији.

Објавио је још шест соло албума, а посљедњи, "The Painter", изашао је 2022. године. Орбит је 2014. године био и продуцент давно изгубљеног дуета Фредија Меркјурија и Мајкла Џексона "There Must Be More to Life Than This", снимљеног још почетком осамдесетих. 

Борба са личним демонима

Посљедње године Орбитовог живота биле су обиљежене и личним борбама. У интервјуу за "Гардијан" 2021. године говорио је о периоду злоупотребе психоактивних супстанци, који је довео до психотичне епизоде и хоспитализације. Говорио је о тешкој употреби марихуане, ЛСД-а, печурака, МДМА, кокаина и других супстанци, истичући да у једном тренутку више није био свјестан шта ради. Након што су супстанце изашле из његовог организма, како је говорио, успио је да се врати нормалном животу и музици.

Човјек који је мијењао звук попа

Орбит није био само продуцент који је помагао великим звијездама да направе хитове. Био је аутор који је у поп музику уносио идеје са саме ивице електронске сцене и претварао их у звук који је могао допријети до милионске публике.

Од раних експеримената до великих поп сарадњи, његова каријера представља необичну причу о човјеку који никада није престао да тражи нови звук. Током каријере која је трајала четири деценије, његови радови, продукције и ауторство продати су у више од 200 милиона примјерака широм свијета, а освојио је и више награда, укључујући "Греми" и признања "Ivor Novello". Музички магнат Мерк Меркуријадис назвао га је "генијем" и вјероватно најважнијим продуцентом деведесетих и двијехиљадитих, уз оцјену да ће се његов утицај осјећати заувијек.

И управо је то можда најбољи начин да се опише значај Вилијама Орбита. Није само производио музику. Мијењао је начин на који је поп музика звучала, уводећи је у свом студију директно у будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.