Стеван Мокрањац - симбол српске класичне музике

Срна
Стеван Мокрањац - симбол српске класичне музике

БИЈЕЉИНА - Српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац /1856-1914/, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва који је обиљежио српску класичну музику, рођен је на данашњи дан 1856. године.


Завршио је гимназију у Београду, а потом природно-математички одсјек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва, а музичко образовање стицао у Минхену, Риму и Лајпцигу.

По повратку у Београд, Мокрањац је развио многострану музичку дјелатност. Био је хоровођа Београдског певачког друштва, које је под његовим вођством стекло међународни углед.

Мокрањчево дјело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у 19. вијеку.

Стеван Мокрањац био је професор и директор Српске музичке школе, данас Музичке школе “Мокрањац”, као и покретач Савеза певачких друштава. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије /данас Српске академије наука и уметности/.

Најпознатија његова дјела су: “Руковети” /15 сплетова пјесама заснованих на фолклорним мотивима из различитих дијелова Србије, БиХ, Сјеверне Македоније и Бугарске/, “Приморски напјеви”, духовити скерцо “Козар”, као и музика за православна богослужења.

Познати су Мокрањчеви записи народних пјесама и игара са мелодијама из Левча, као и двије значајне збирке записа са српским црквеним напјевима “Осмогласник” и “Страно пјеније”.

У свом главном дјелу “Руковети”, Мокрањац је створио специфичан облик рапсодије, уобличавајући народне пјесме из наших крајева, са истанчаним осјећајем за хармонска, мелодијска и текстуална обиљежја.

Његове духовне композиције, инспирисане традиционалним православним црквеним напјевима, представљају ремек-дјела српске црквене музике.

Стеван Стојановић Мокрањац умро је 1914. године.

Од 1965, сваког септембра традиционално се одржавају хорске музичке свечаности “Мокрањчеви дани”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана