Соња Милетић, флаутисткиња, за “Глас Српске”: Музика оплемењује ван времена и простора

Миланка Митрић
Foto: Б. Брезо

На овом концерту извешћемо Фореова, Бетовенова, Бомова, Пуланкова и Мукеова дјела. Дјела која ћемо представити су бисери флаутистичке музике, лагодна за слушање и нама је посебно уживање док их изводимо.

Овако је за “Глас Српске” разговор започела флаутисткиња Соња Милетић, говорећи о вечерашњем концерту који ће бити одржан у концертној дворани Банског двора, а на којем ће наступити заједно са пијанисткињом Сњежаном Поповић Вулета. Концерт ће почети у 20 часова.

- Посебно бих издвојила сонату Жила Мукеа “Панова фрула” оригинално компонована за флауту и оркестар, која је мени омиљена и биће задовољство извести је у прекрасном и акустичном простору као што је концертна дворана Банског двора - додаје она.

ГЛАС: Када је ријеч о наступању са Сњежаном Поповић Вулета, шта бисте издвојили као заједничку нит која вас повезује у музици и чини заједничко музицирање успјешним?

МИЛЕТИЋ: Сњежана Поповић Вулета је моја рођена сестра. Потичемо из музичке фамилије са очеве стране. Наш дјед - Марко Поповић је већину свог живота провео као “вођа” тамбурашке секције у Радничком културно-умјетничком удружењу “Пелагић” и након његове смрти, од прије неколико година, ова секција носи његово име. Наш отац Зоран Поповић је био познати градски музичар, такође је у музичкој школи “Владо Милошевић” био запослен као наставник  гитаре. Наше тетке и сестричне су посветиле своје животе овом позиву. Самим тим сувишно је говорити о томе шта мене и њу посебно веже. С обзиром на то да смо сестре, као и чињеница да свирамо и наступамо више од 30 година заједно, говори све. Наше музицирање је увијек осуђено на успјех.

ГЛАС: Колико бисте рекли да је данас активно интересовање за класику и класичну музику и мислите ли да је могуће учинити је, на неки начин, популарнијом млађим генерацијама?

МИЛЕТИЋ: Интересовање за умјетничку музику је увијек постојало у одређеним друштвеним круговима као што је слушање ове врсте музике и посјећивање ове врсте концерата, увијек имало “своју” публику. Тако је и данас. Ту чињеницу неће промијенити ни стање у друштву, ни политика, нити било која нова “мода” која се појави. То је тако јер музика је ван времена и простора и служи као и свака умјетност, да оплемени човјекову душу. И међу младима ће се увијек наћи особа којима се ова музика свиђа и онима којима се не свиђа. По мени, то је и ствар личне културе и онога шта родитељи као едукацију нуде својој дјеци од малена.

ГЛАС: Предајете флауту на Академији умјетности у Бањалуци, како с те стране посматрате интересовање за тај инструмент и могућности за увођење иновативности у складу с временом?

МИЛЕТИЋ: Предавала сам студентима који су имали различите могућности и интересовања и то је у реду. Увијек постоји неко ко се издваја по квалитету и залагању, али док год се ми професори залажемо једнако за све студенте, били лошијег или бољег знања или могућности, биће интересовања и једино тако може се формирати квалитетан музичар и критична маса у академском свијету. Иновације у нашем послу су могуће, више у смислу приступа студенту са циљем разумијевања шта се и на који начин од њега тражи. Моје се генерације разликују и самим тим сматрам да је дужност професора прилагодити се и индивидуално приступити сваком студенту. Вјерујем да је то једини начин да се дође до жељених резултата.

ГЛАС: Колико је, осим редовног образовања, важно постојање прилика у виду мастерклас предавања и радионица и постоји ли их довољно? Гдје, што се тога тиче, видите могућност прогреса?

МИЛЕТИЋ: У нашој професији дипломирати тј. завршити основне студије флауте је тако рећи, само почетак. У том смислу наставак школовања у виду мастер студија као и редовно посјећивање и учествовање на мајсторским радионицама врхунских флаутиста, предавача и извођача је есенцијално за даље усавршавање флаутисте и проналаска индивидуалног начина изражавања. У Бањалуци имамо развијену “мрежу” професионалних флаутиста који настоје да младим флаутистичким нараштајима понуде овакву врсту усавршавања и одржавања љубави према флаути.

Оркестар

ГЛАС: У Симфонијском оркестру Народног позоришта Републике Српске ангажовани сте на мјесту друге флауте. Колико је позитивно и важно оснивање овог оркестра?

МИЛЕТИЋ: Његово постојање и институализација ће допринијети прије свега изгледу и важности умјетничког, музичког живота према јавности. То је и прилика за младе студенте, будуће колеге да пронађу запослење. Симфонијски оркестар који је стално присутан у јавности, активан у приређивању концерата директно утиче и мијења мишљење јавности о важности умјетности и културе уопште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана