"Дани Мирослава Чангаловића" - Гламоч као престоница врхунске умјетности

ГЛАМОЧ - Шеста по реду манифестација "Дани Мирослава Чангаловића" успјешно је одржана у родном мјесту овог славног оперског умјетника, којем је у част окупила бројне посленике културе.

У три дана манифестације одржано је више оперских концерата и драмских представа у Дому културе у центру Гламоча,  уз изузетан  наступ тенора Жељка Андрића, првака опере новосадског Српског народног позоришта, и руске оперске диве Лидије Светозарове, као и баса Страхиње Ђокића. 

Манифестацију "Дани Мирослава Чангаловића" организује удружење "Гламочко коло" из Новог Сада,  а Перица Милутин, предсједник Удружења, каже да је комплетно удружење поносно на догађај који се током претходних шест година претворио у крајње значајну и важну  културну манифестацију у двије државе.

- Сама  манифестација је основана 2019. године, када је било  20 година од упокојења Мирослава Чагаловића. Наше удружење, које се зове "Гламочко коло", покренуло је иницијативу да обележимо годишњицу смрти славног гламочког уметника  у Српском народном позоришту у Новом Саду, али бивши управник, покојни Зоран Ђерић, дао нам је додатни предлог да сваке године радимо манифестацију "Дани Мирослава Чагаловића" у Новом Саду и Гламочу. Сачинили смо један оснивачки акт, један протокол, добили подршку покрајинске Владе Војводине и локалне заједнице у Гламочу и, ево, успешно стигли до шестих "Дана" - рекао је Милутин.

Како он истиче, није било лако радити протеклих година, Гламоч је далеко од већих центара, посљедице рата се осјећају на сваком кораку, али су умјетност и добра воља свих људи укључених у овај догађај биле јаче од евентуалних тешкоћа.

- Били смо свесни свих проблема, Гламоч је далеко од регионалних ценатра, општина је расељена, осиромашена и девастирана, али је свим срцем стала иза нас, обезбедила логистику и сваку другу помоћ. Када вам кажем, гледано из ове шестогодишње ретроспективе, да је програм манифестације најбољу посету имао управо у Гламочу, то јасно говори колико су мање средине жељне културе и уметности. Када дођете у мању средину са неким програмом, који се зове оперско соло певање и дођете као оперски певач, ви можете очекивати да ће доћи нула посетилаца. Оперска дива Лидија Светозарова из Москве чак нам је отворено рекла да је очекивала само да види мачке у сали, али је видела пуну дворану, која је као у хипнози гледала наступ, уз реакције које би постиделе и велике оперске центре попут Барселоне или Москве - рекао је Милутин. 

Током манифестације Чангаловићу у част публика је могла чути дјело В. А. Моцарта, арије из опере "Дон Ђовани" управо у интерпретацији Лидије Светозарове и Жељка Андрића, а како Милутин истиче, опера је ове године добила подршку у виду позоришта, као најближе и најсродније гране умјетности.

- Поред музичког дела, публика је захваљући идеји професора Луке Кецмана могла да ужива у разноврсном драмском програму. У три узастопне вечери биле се изведене три монодраме студената Академије умјетности у Бањалуци, монодрама "Марсо", монодрама Љиљане Чекић "К’о камен" и монодрама "Чарли Чаплин", и то је било пропраћено сјајним реакцијама, рекао је Милутин.

Организатори истичу да неће стати на овом, већ да се полако кристалише план да манифестација добије и међународни карактер уз додатно проширење програма.

- Причали смо и са начелником општине Гламоч, изнели неке наше идеје и представили оно што смо ми већ урадили. Планирали смо већ ове године да фестивал добије међународни и такмичарски карактер  и већ смо формирали стручни жири од представника опере и театра, али због техничких проблема на локацији смо то оставили за следећу годину. Снимили смо документарно-играни филм о Чангаловићу у трајању од 75 минута и објавили смо једну репрезентативну монографију, а то је само део наших планова за будућност како би овај бард српске културе добио адекватну посвету - јасан је Милутин.

БАРД
Славни оперски пјевач бас Мирослав Чангаловић (Гламоч, 1921 - Београд, 1999) рођен је у планинском поднебљу далеко од музичких центара. 
Овог умјетника особеног гласа од раног дјетињства водио је урођени музички дар. За живота је остварио 90 улога у 68 опера. Наступио је у 754 представе на београдској сцени и у 290 представа на 70 свјетских оперских сцена. Укупно је одржао више од 3.160 концерата у земљи и иностранству те остварио  изузетну галерију ликова од сељана и попова, преко слуга, проводаџија, трговаца, боема, до кнежева и царева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.