Преминуо Ричард Лојд, гитариста групе "Television": Човјек који је промијенио звук панк рока

ЊУЈОРК - Ричард Лојд, оснивач и гитариста утицајне америчке рок групе Television, једног од најзначајнијих састава њујоршке андерграунд сцене седамдесетих година, преминуо је у 75. години у свом дому у Чатануги, у америчкој савезној држави Тенеси, саопштила је његова породица.

Његов одлазак означава крај једног важног поглавља историје америчког рокенрола, али и подсјећање на музичко насљеђе групе Television, чији је рад показао да панк рок може бити много више од једноставних акорда, кратких пјесама и сирове енергије.

Од њујоршког андерграунда до култног „Marquee Moon“

Група Television основана је 1973. године у Њујорку, а поред Лојда, који је рођен у Питсбургу 1951. године, оснивачку поставу чинили су пјевач и гитариста Том Верлен, басиста Ричард Хел и бубњар Били Фика.

Бенд је убрзо постао један од најважнијих састава њујоршке андерграунд сцене, посебно захваљујући наступима у клубу CBGB на Менхетну, који ће постати једно од кључних мјеста рађања америчког панк покрета. У истом простору афирмисали су се Ramones, Patti Smith Group, Talking Heads и Blondie, а Television је био међу саставима који су помогли да клуб постане средиште нове музичке сцене.

Преломни тренутак у каријери бенда био је деби албум „Marquee Moon“, објављен у фебруару 1977. године. Издање је садржало осам композиција, међу којима су се издвојиле „See No Evil“, „Friction“, „Venus“ и насловна десетоминутна композиција „Marquee Moon“.

Албум је у Великој Британији стигао до 28. мјеста листе албума, док је у Сједињеним Државама у почетку имао скромнији комерцијални успјех. Међутим, критичарски одјек и утицај који је остварио током наредних деценија учинили су га једним од најзначајнијих гитарских издања у историји рок музике. Часопис „Rolling Stone“ уврстио га је 2023. године на 107. мјесто листе 500 најбољих албума свих времена.

Други студијски албум „Adventure“ објављен је 1978. године и донио је нешто мелодичнији и разноврснији приступ, али није поновио критичарски одјек дебија. Исте године, усљед креативних и личних неслагања, посебно између два гитариста, Television се распао.

Бенд се поново окупио почетком деведесетих, објавивши 1992. године трећи студијски албум, једноставно назван „Television“. Иако није достигао значај прва два издања, потврдио је да музичка хемија Лојда и Верлена није била само производ једног времена. Група је наставила повремено да наступа, а Лојд је коначно напустио састав 2007. године.

Гитарски дијалог који је промијенио панк рок

Највећи допринос Television историји музике био је специфичан однос двије гитаре, Лојдове и Верленове, које нису функционисале по уобичајеном принципу соло и ритам гитаре, већ као равноправни инструменти у непрекидном музичком дијалогу.

Умјесто доминантних акорда и једноставних рифова, карактеристичних за велики дио тадашње панк сцене, њих двојица развијала су испреплетене мелодијске линије, необичне хармоније и дуге инструменталне дионице. У том звуку преплитали су се утицаји гаражног рока, психоделије, блуза и џеза, а резултат је био стил који је наговијестио развој постпанка и алтернативног рока.

Лојд је у интервјуу за магазин „Indy Week“ 2017. године објаснио како је доживљавао заједничко свирање са Верленом, поредећи њихове гитаре са зупчаницима часовника или моторних возила који се крећу различитим брзинама како би стигли до истог циља.

"Ваш дио можда нема смисла сам за себе, али када се повеже са другим дијелом, све се уклапа", објаснио је Лојд.

Посебно је занимљиво да је „Marquee Moon“ снимљен без употребе гитарских ефеката и педала, што додатно говори о важности самог свирања, тонске контроле и међусобног разумијевања двојице музичара.

Лојд је у интервјуу за канадски магазин „Georgia Straight“ 2015. године говорио и о властитом гитаристичком развоју, признајући да није био природни таленат који је лако савладавао инструмент.

"Учио сам веома споро јер сам био лош. Све што имам резултат је зноја. Знате ону изреку 99 одсто рада, један одсто инспирације? Код мене је то 110 одсто рада, све до врхова ножних прстију", рекао је Лојд.

Говорећи о својим узорима, издвојио је Џимија Хендрикса, Двејна Олмана и Чака Берија, чије је наступе гледао док је крајем шездесетих година одрастао у Њујорку. Објаснио је и да је временом развио сопствени систем кретања по гитарском врату, заснован на пентатонским скалама и додавању тонова из различитих модуса.

У другом интервјуу, за „Indy Week“, Лојд је свој однос према инструменту описао готово поетски, рекавши да себе сматра електричним гитаристом.

"Ја свирам електрицитет, електрицитет свира мене, а онда плешемо. Гитара је инструмент кроз који плешем са електрицитетом. Ја једноставно не свирам гитару", рекао је музичар.

Самостална каријера и насљеђе

Након распада Television, Лојд је развио самосталну каријеру, започету албумом „Alchemy“ из 1979. године. Услиједили су „Field of Fire“ (1986), концертни „Real Time“ (1987), као и низ каснијих издања, међу којима су „The Radiant Monkey“ (2007), „The Jamie Neverts Story“ (2009), „Rosedale“ (2016) и „The Countdown“ (2018).

Остварио је и значајне сарадње са другим музичарима, посебно са америчким кантаутором Метјуом Свитом, свирајући на његовим албумима „Girlfriend“ (1991), „Altered Beast“ (1993) и „100% Fun“ (1995). Његова препознатљива, понекад оштра и непредвидива гитара дала је посебну боју мелодичном алтернативном року овог музичара.

Лојд је своју каријеру и искуства са њујоршке сцене описао и у аутобиографији „Everything Is Combustible: Television, CBGB's and Five Decades of Rock and Roll“, објављеној 2017. године.

Значај Television далеко је превазишао кратко раздобље њиховог првобитног постојања. Њихов приступ гитари постао је важна референца за генерације музичара који су током осамдесетих и деведесетих година развијали постпанк, инди и алтернативни рок. Утицај њиховог звука препознаје се код састава попут Sonic Youth и бројних каснијих гитарских бендова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.