Фото: Промо
| Роберт Тили
СУБОТИЦА- Култни музичар, пјесник и свестрани умјетник Роберт Тили, познат под умјетничким именом Роберт "Лонесоме Боб" Тили, преминуо је у 67. години живота.
Ова изузетна личност домаће културне сцене оставила је дубок траг као књижевник (пјесник), публицист, музичар – „рокер и блузер у души“ – радио-водитељ, пјевач, сликар, концептуални умјетник, цртач стрипова, карикатуриста и преводилац. Писао је поезију, романе, поетску прозу, есеје и антологије.
Рођен је 24. јуна 1959. године у бачком селу Вепровцу, данашњем Крушчићу. Гимназију је завршио у Суботици, а у Београду студирао филозофију и математичку логику, гдје је и апсолвирао. На Одсјеку за математичку логику двије године је радио као асистент.
Након академског периода, провео је двије године у Сједињеним Америчким Државама, гдје је радио као инструктор пливања у јеврејским дјечјим камповима и спасилац на плажи. По повратку у Европу посветио се писању поезије и прозе.
Бавио се и превођењем савремених америчких и британских пјесника с енглеског језика, као и филозофске литературе и теолошких списа. Поред енглеског, преводио је са латинског, мађарског, њемачког и словенских језика. Уређивао је и сопствени алтернативни књижевни фанзин „Ренесансни вашар".
Од 1984. године, током 13 година, професионално се бавио свирањем џез и блуз музике. Објавио је укупно једанаест музичких издања, међу којима се истичу албуми albumi: "Diarea Don't Have No Mercy (In This Land)" iz 1994, "Feel So Lonesome" (1994), "Root Vegetables With Mushrooms and Vegetables" iz 1995 godine и "Northern Sadness" iz 2015 godine.
Написао је књиге: “La Poésie Sont But De Rock’n’Roll” (проза на енглеском језику, Копинг, Шведска 1978), “Троубадоур” (поезија, Минерва 1982), “Бакенбарди Етеле Вулф” (поетска проза, Освит 1982), “Приче о Срђи Злопоглеђи, Сјеверњаку” (проза, Ревија 1986), књигу есеја “Велики стилисти блуза” (Четврти талас 1991), “Звуци са обале ријеке Мерсеy” (Прометеј 1995), у којој је избор поезије пјесника ливерпулског круга (Брајан Патен, Роџер Мекгаф и Адријан Хенри), “Летећи Вучидол” (роман у оквиру часописа “Руковет” 1997), “Блажени хумор узвишених пустињских отаца” (књига мудрости Р. Керна у оквиру часописа “Руковет” 1998), превод ирских народних бајки “Пролећа једног, у цвјетним пољима” (Прометеј 1998), “Стари, добри, непознати простор” (Кањижа 2000, поезија), “Велики стилисти џеза” (Прометеј 2000), књигу поезије “Краљ рибара” (Народна књига 2003) и антологију свјетске рок поезије “Електрична сновиђења” (Прометеј 2008).
Године 2012. добио је награду „Мирослав Дерета“ за роман „Издах из стакленика“. Жири у саставу Зоран Богнар, Милица Лилић и Радивој Шајтинац оцијенио је Тилијев рад као „беспоштедну аутобиографију подигнуту на универзалну разину, непрестани дијалог с властитом судбином, њеним исходима и привидима“.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.