Пет деценија албума "Horses": Поетски врисак из америчког подземља

ЊУЈОРК - Легендарни деби албум Пети Смит ове године слави 50. рођендан, а поводом јубилеја стиже посебно издање "Horses (50th Anniversary)" на двоструком ЛП-у и ЦД-у, које ће бити доступно од 10. октобра.

Ново издање ремастерисано је директно са оригиналних 1/4 мастер трака. Садржи и осам досад необјављених пјесама те РЦА демо снимке. Међу необјављеним пјесмама налазе се "Birdland (Аlternate take)" и "Snowball", која су доступне на свим стриминг платформама као синглови.

Оригинални албум објављен је у јесен 1975. године и данас важи за један од најбољих деби албума свих времена и једну од најважнијих плоча у историји рокенрола. Спојивши у себи утицаје књижевности, уличног живота, свирачку страст и сирови звук раног панк покрета, плоча је понудила аутентични поетско-музички врисак из америчког подземља, неупоредив са било чим на тадашњој музичкој сцени.

Смитова се бавила сликарством и писала поезију неколико година прије него што је постала музичарка, а ушла је у рок индустрију јер је сматрала да презентација поезије није довољно жива. За свој дебитантски албум њен примарни циљ био је да споји поезију и рок музику, што се потом развило у већу мисију да врати крв у срце рокенрола. Наслов "Horses" (Коњи) одражавао је њену жељу за подмлађивањем рок музике, за коју је открила да је постала смиренија као реакција на друштвена превирања шездесетих и смрт бројних истакнутих рок музичара тог доба.

- Психолошки, негдје у нашим срцима, сви смо били повријеђени јер су ти људи умрли... Сви смо се морали сабрати. Зато се наш албум зове "Коњи". Морали смо повући узде у своје руке. Поново смо се сабрали. Вријеме је да поново пустимо коње. Спремни смо да поново кренемо - рекла је Смитова.

Она се касније присјетила да је замишљала албум као мост између великих умјетника које смо управо изгубили попут Џимија Хендрикса, Џима Морисона, Џенис Џоплин и других, и сљедеће генерације музичара за које се надала да ће бити мање материјалистички, више повезани с људима и не тако гламурозни.

- Свјесно сам покушавала направити албум који би натјерао одређену врсту особе да се не осјећа усамљено. Људи који су били попут мене, другачији... Нисам циљала на цијели свијет. Нисам покушавала направити хит албум - рекла је Смитова.

Музика на албуму "Horses" била је инспирисана минималистичком естетиком панк-рок жанра, који је тада био у његовим формативним годинама. Смитова и њен бенд компоновали су пјесме за албум користећи једноставне, примарне прогресије акорда, истовремено одступајући од панк традиције у својој склоности ка импровизацији и прихватању идеја авангардних и других музичких стилова попут џеза, реге звука или фолка.

Са албумом "Horses" Пети Смит се ослањала на своје искуство у рок музици и поезији, циљајући да створи албум који комбинује оба облика. Њени текстови су наизмјенично били укоријењени у њеним личним искуствима, посебно са њеном породицом, и у фантастичнијим сликама проистеклим из литерарне традиције.

Албум "Horses" је снимљен у студију "Електрик леди" у Њујорку, а Смитову је пратио сјајни бенд са којим је тада наступала уживо у саставу Џеј Ди Доерти на бубњевима, Лени Кеј на гитари, Иван Крал на бас гитари и Ричард Сол на клавијатурама. Снимили су неколико пјесама које су већ биле саставни дио њихових сетова у клубу ЦБГБ укључујући и верзију нумере "Gloria", "Redondo Beach", "Birdland" и "Land".

Албум је продуцирао чувени Џон Кејл, некадашњи члан "Велвет aндергроунда", а снимање је обиљежено сукобима перфекционисте Кејла и Пети и састава склоних живом звуку са својих концерата. У интервјуу за магазин  "Ролингстон" Смитова је касније описала своје искуство као тешко, али на крају врло плодоносно за звук албума.

- Мој избор Џона био је отприлике једнако произвољан као и избор Рембоа. Видјела сам насловницу књиге са његовим лицем, знате, изгледао је тако кул, баш као Боб Дилан. Тако је Рембо постао мој омиљени пјесник. Погледала сам насловницу албума "Fear" и рекла сам: "Какве лијепе јагодице". Али запослила сам погрешну особу. Све што сам заправо тражила била је техничка особа. Умјесто тога, добила сам потпуног манијака умјетника. Отишла сам одабрати скупу акварелну слику, а умјесто тога сам добила огледало. Било је стварно као сезона у паклу, за обоје. Али инспирација не мора увијек бити неко ко ми пошаље пола туцета ружа. Много је инспирације између убице и жртве, али Џон је одиграо  велику улогу да наше адолесцентске визије преточи у јасну и снажну музику - рекла је Смитова.

У вријеме свог изласка албум "Horses" је доживио скроман комерцијални успјех и достигао је првих 50 мјеста на "Билборд" листи албума, али је добио скоро универзално признање музичких критичара, а његова умјетничка слава је само расла у посљедњих пет деценија. Препознат као кључан албум у историји панк-рока и  бројних каснијих рок покрета, "Horses" се појавио на бројним листама највећих албума свих времена.

Разни музичари су приписали албуму заслуге за утицај.  Музичарка Вив Албертине из бенда "Слитс" рекла је да је албум апсолутно и потпуно промијенио њен живот, Мајкл Стајп из бенда РЕМ купио је примјерак албума као средњошколац и касније изјавио да му је албум "откинуо удове и вратио их потпуно другачијим редослиједом", наводећи Смитoву као своју примарну инспирацију за каријеру музичара. А међу бројним поштоваоцима се налазе и Мориси, Курт Кобејн, Пи Џеј Харви, Сузи Сјукс, Роберт Смит и бројни други умјетници.

Године 2009. Америчка конгресна библиотека га је одабрала за уврштавање у Национални регистар снимака као "културно, историјски или естетски значајно" дјело.

Омот

Насловну фотографију за албум снимио је славни фотограф Роберт Мејплеторп у Гринич Вилиџу.

Смитова, обавијена природним свјетлом, види се у обичној бијелој кошуљи, коју је купила у продавници "Војске спаса", с црним сакоом преко рамена и својом омиљеном црном врпцом умјесто крагне.

- Роберт је снимио дванаест слика и отприлике на осмој је рекао: "Имам је". Рекла сам: "Како знаш?", и он је рекао: "Једноставно знам", а ја сам рекла: "У реду".' И то је било то - рекла је Смитова. Црно-бијели третман и андрогина поза представљали су одступање од типичних промотивних слика пјевачица тог времена, али Смитова није хтјела да одустане без обзира на притиске дискографске куће, што се испоставило као мудра одлука јер данас омот важи за иконични моменат поп културе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.