Фото: Агенције
| Сенка Велетанлић
"Јутрос нас је напустила моја мајка Сенка Велетанлић након тешке болести. Отишла је тихо, достојанствено, у сну, као дама, баш како јој и приличи. Волим те мама. Хвала ти мама."
Овим дирљивим ријечима, чувени музичар Васил Хаџиманов опростио се од своје мајке Сенке Велетанлић, пјевачке и глумачке диве домаће сцене. Врсна пјевачица забавне музике рођена је 27. маја 1936. године у Загребу, гдје је дипломирала на Економском факултету, а професионалну пјевачку каријеру почела је 1960. године као интерпретаторка забавне музике и шансоне. На тадашњој умјетничкој сцени Сенка је постала препознатљива по својој елеганцији и префињености, увијек професионална, суздржана, а темпераментна у интерпретацији.
Давне 1963. године на Опатијском фестивалу пјевала је "Опрости волим те", а 1968. "Што ме чини сретном" у дуету са Јосипом Лисац. Удала се за Тихомира Петровића и преселила у Београд. Тај брак није потрајао и она се средином шездесетих удаје за колегу Зафира Хаџиманова. Године 1967. Сенка и Зафир приређују свој први рецитал у Атељеу 212 у Београду, а ТВ Београд први пут снима и један концерт "лаких нота" уживо. Године 1972. са сестром Бисером пјевала је "Ми знамо све".
Доајен домаће музичке критике, писац и публициста Жикица Симић је у свом тексту "Песме око којих се врте наши животи: Очи и глас Сенке Велетанлић" написаном за портал "Око" написао је да је она била симбол новог модерног времена на домаћој сцени шездесетих.
- Она је била звезда Опатијског и Загребачког фестивала, касније и Београдског пролећа. Сви су се трудили да на фестивалским сценама лепо изгледају. Нико, међутим, није тако добро изгледао као Сенка. Поред елеганције и лепоте она је имала још један квалитет који је издвајао. Била је модерна. Права модерна девојка. Аница Зубовић, Габи Новак, Лола Новаковић, Нада Кнежевић и друге фестивалске диве биле су лепе, дотеране и елегантне. Али Сенка Велетанлић је уз све то била и модерна. Као да је тим својим фантастичним физичким изгледом наговештавала нову музичку осећајност - написао је Симић.
Поред тога што је на домаћим фестивалима редовно добијала најбоље оцјене стручног жирија и самим тим етикету некомерцијалног умјетника, Сенка је остајала вјерна музичком стилу који је сама градила појавом, понашањем и ставом - пјевала је пред 20.000 људи на Куби, имала своју публику у Совјетском Савезу и дочекала да свој први ЛП објави тек после двије деценије трајања на естради.
Када је почетком осамдесетих отпочело одумирање забавне музике повлачи се са сцене одбијајући да прави компромисе, иако су бројне компилације и још бројнији поштоваоци одржавали њену умјетничку баштину у животу.
Током каријере Сенка је привукла пажњу и филмске индустрије у којој се као глумица опробала са 14 улога.
Глумила је у телевизијским серијама и филмовима, али и код великих редитеља домаће кинематографије попут Николе Танхофера у филму "Свануће" и Саше Петровић у ратном омнибусу "Три". Оба филма су из 1965. године и данас важе за класике филмске умјетности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.