Наталија Тодоровић za "Глас": Свирање је за мене привилегија и радост

Љетна концертна сезона за мене је увелико почела. Публика је недавно имала прилику да ме слуша у Шамцу, неколико вечери на фестивалу "Тротоарт" у Бањалуци, као и у Лакташима, а ускоро је на реду концерт дуа "Brillante" 7. јула у Арт дворишту, љетној позорници Банског двора. Дуо "Brillante" је назив дуета виолине и чела, тј. моје сестре и мене. Наступамо већ дужи низ година.

Рекла је ово за "Глас Српске", виолинисткиња Наталија Тодоровић коментаришући предстојеће љетне концерте који ће се одржати широм земље. Славна умјетница у оквиру тог концертног серијала најављује нешто другачији концепт и занимљиве музичке колаборације.

- Ова љетна сезона је мало другачије осмишљена, јер ћу у пар градова наступити у сарадњи са ди-џејом Николом Згоњанином, што ће бити право освјежење за публику. Љетни концерти су и дио једне фине туристичке понуде, па настојим увијек лијепо да их осмислим. У томе ми посебно помажу центри за културу, као и саме општине и градови, рекла је Тодоровићева.

ГЛАС: Своје љетне концерте често називате "Виолинске променаде" и описујете их као путовање кроз епохе и стилове. Како бирате репертоар који успијева да задржи академски квалитет класичне музике, а да истовремено буде привлачан и лако препознатљив и широј публици?

ТОДОРОВИЋ: Мишљења сам да је умјетничка, тј. класична музика врхунац музичког стваралаштва по свим својим интерпретативним и техничким елементима и њој увијек с поштовањем дајем предност у односу на друге жанрове које свирам унутар једног концерта. Кроз њу и ја константно учим и надограђујем се. Почнем концерт са дјелима класичне музике, а често завршим са филмском, поп или етно-композицијом. Кроз шароликост репертоара долазим до срца публике. За извођача је врло важно да дјела која изводи јако добро познаје и да их воли. Једино тако може да пренесе емоцију.

ГЛАС: Често истичете да своје љетне наступе доживљавате и као својеврсну културну мисију, с обзиром на то да свирате и у мјестима гдје публика можда никада раније није имала прилику да уживо чује концерт виолине. Какав је осјећај свирати изван великих концертних дворана и каква је реакција публике у срединама гдје класична музика теже допире до публике?

ТОДОРОВИЋ: Не правим велике разлике између мањих и већих градова. Радујем се када свирам у било ком другом мјесту. Често сам кроз дугогодишње наступе свирала у мјестима гдје никада није био концерт овога типа. Људи су углавном били одушевљени и помало у чуду. Позорницу често и сами осмислимо, а готово сваки кутак града може да буде лијепа позорница. Тако сам често свирала у парковима, поред ријека, на тврђавама, трговима. Код нас и даље један добар дио публике никада није био на неком културном догађају, а културу заслужују сви. Љети се зато залажем да култура буде што транспарентнија. Умјетност у цјелости представља једну велику емоцију и на то нико није имун, невезано за сталеж, образовање или статус.

ГЛАС: Ваша каријера и живот дубоко су повезани са Музичком школом "Владо Милошевић", тамо сте направили прве кораке, а данас већ дуги низ година радите као професор и водите радионицу "Радост свирања". Шта је оно најважније што настојите да пренесете на своје ђаке, осим саме технике свирања?

ТОДОРОВИЋ: ЈУ Умјетничка школа "Владо Милошевић" је мјесто мога дјетињства, одрастања и данас запослења. Већ дужи низ година радим као проф. виолине. Љубав према виолини покушавам да пренесем и на моје ученике. Свирање је за мене једна велика привилегија и радост, стога сам и радионице за виолинисте назвала "Радост свирања". Њих годинама реализујем у сарадњи са Културним центром Бански двор.

ГЛАС: Једна фасцинантна цртица из Ваше биографије јесте да сте као талентован студент 11 година свирали на личној виолини нашег великог композитора и етномузиколога Владе Милошевића. Шта за Вас данас значи чињеница да сте имали такву привилегију?

ТОДОРОВИЋ: Академију сам уписала са 18 година (нисам ишла у четврти разред средње школе, прескочила сам га), а са 25 сам увелико била магистар виолине. Виолину Владе Милошевића добила сам на коришћење од Академије у мандату декана проф. Буце Кењаловића. То је био вид подршке за моје до тада постигнуте резултате. Један мали вјетар у леђа за тада студента прве године. Као мали омаж томе свему, ставила сам дјело Владе Милошевића на мој албум "Проснијевање", који је изашао прије двије године за Музичку продукцију РТРС-а, с циљем промоције класичне музике код нас.

ГЛАС: Током година често сте користили своје концерте као платформу за афирмацију младих. Да ли и даље практикујете укључивање младих музичких талената у своје наступе широм Републике Српске и БиХ и колико је важна та врста подршке младима данас?

ТОДОРОВИЋ: Често и сада талентована дјеца наступају као гости на мојим концертима. Знам колико је важан сваки јавни наступ, али и потреба да се свако талентовано дијете истакне и похвали. Мајка сам четворо дјеце, па ваљда све некако гледам и кроз њих и сматрам дјецу најважнијим дијелом једног друштва.

ГЛАС: Имате изузетну дугогодишњу сарадњу са скоро свим културним центрима у Републици Српској. Колико је та мрежа подршке важна за опстанак класичне музике изван већих културних центара и колико је тешко створити једну такву сарадничку мрежу?

ТОДОРОВИЋ: Кроз дугогодишњу сарадњу са готово свим културним центрима у РС и БиХ успјела сам да створим мрежу сарадника и пријатеља који ми данас помажу у реализацији свега што осмислим. Култура кошта. Кроз гостовања по разним мјестима, схватила сам да су моји непроцјењиви бенефити ове професије људи које сам упознала и са којима сарађујем. Емоције које дајем и које ми се враћају, можда и у већој мјери, мој су мотив да наставим и даље истим темпом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.