Момчило Бајагић Бајага за “Глас Српске”: Глупо је лагати о свијету око себе

Бранислав Предојевић
Момчило Бајагић Бајага за “Глас Српске”: Глупо је лагати о свијету око себе

Мој оптимизам није нарушен, и даље сам позитивац у том погледу, али ми је некако било глупо да лажем. Хтео сам да опишем свет какав је сад. Просто, тако ми делује оно што видим око себе. Имао сам ја песму “20. век”, која је била оптимистичнија, али и тај век је био много више оптимистичан.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” Момчило Бајагић Бајага, чувени рок музичар и једна од живих легенди регионалне рок сцене, тврдећи да његов вјечни оптимизам није нарушен због мрачнијих стихова на посљедњем синглу “21. век”. Бајага ће сутра навече наступити у Бањалуци, гдје ће са “Инструкторима” отворити “Бањалука фест” на тврђави Кастел, а публика ће имати јединствену прилику да ужива у концерту за рок групу, хор и оркестар.

- Реп фазон се лепо уклапа у време у којем  је песма настала. Просто, реп је ближи овом 21. веку, реп је популарнији и актуелнији, иако нисмо бежали од свог звука, то су “Инструктори” и то се чује, како год да ја певам - казао је популарни музичар, објашњавајући зашто је стихове нове нумере вокално отпјевао у, условно речено, некој врсти реп израза.

ГЛАС: Сутра свирате на тврђави Кастел, уз занимљиву најаву - концерт за рок групу, оркестар и хор. Мало сте промијенили класични приступ рок концерту. Шта публика може да очекује од ове проширене верзије “Инструктора”?

БАЈАГИЋ: Променили смо и, искрено, то ми се баш допало. Овај концепт са оркестром и хором који прате “Инструкторе” смисли смо 2019. године за серију концерата у Центру “Сава”. Недавно је изашао ДВД и албум са тих наступа одржаних 2019. године. Нешто слично ћемо извести у Бањалуци и морам рећи да ми се стварно допада како неке наше песме звуче у тој варијанти,  уз јачу инструменталну и вокалну пратњу, а сигуран сам да ће и публика реаговати сјајно на ову проширену варијанту Бајаге и “Инструктора”.

ГЛАС: Када говоримо о албумима из посљедње деценије, занимљиво је да се доза меланхолије или сјете провлачи кроз наслове нумера албума - “Даљина, дим и прашина”, “У сали лом” и “Овај свет се мења”. Колико је то блуз времена или је притајени меланхолик у Вама на крају побиједио?

БАЈАГИЋ: Нисам ја нешто претерано меланхоличан. Поменуо сам већ да сам оптимиста и да увек гледам на све позитивно. Тако се просто потрефило, више је то тај блуз времена у којем су настајале песме.

ГЛАС: Посљедњи албум састављен је већином од обрада ствари које сте писали другима умјетницима. Зашто сте посегнули за тим пјесмама и колико су се оне промијениле код других извођача?

БАЈАГИЋ: Много су се промениле. У ствари, ја сам песме писао ближе овом што смо објавили сада на албуму “Овај свет се мења”. Сваки извођач који је узимао песму од мене прилагођавао је песму себи. Ово су као неки оригинали, у односу на те промењене верзије. Желео сам да се чују и оригиналне верзије, просто зато што су емоционално и звучно личније и ближе мени.

ГЛАС: Радили сте недавно намјенску музику за нови филм Душана Ковачевића “Није лоше бити човек”, што Вам није била прва сарадња са филмским ауторима. Колико Вам је рад на музици за друге медије, од филма преко телевизије и реклама до  позоришта, био креативни изазов у односу на рад са “Инструкторима”?

БАЈАГИЋ: Био ми је креативни изазов, дефинитивно. Радио сам три играна филма, радио сам за време пандемије музику за дечију представу “Мачак у чизмама”. Радио сам два мјузикла у позоришту”, један је “С друге стране јастука”, а други “Женидба и удадба”. Писао сам много за телевизију, неке рекламе, занимљива ми је то варијанта када своју музику треба да прилагодим другим људима и формама. Морам признати да уживам у том послу.

ГЛАС: Иначе, дио јавности био је склон да тражи тајна тумачења Ваших стихова или скривене поруке у њима, иако сте се давно декларисали да  “све што нам треба јесте љубав”, али људи не одустају. Да ли стварно Ваши стихови имају неко више, тајно значење или је то, просто речено, поезија у служби емоције рокенрол пјесме.

БАЈАГИЋ: То је поезија у служби емоције и рок песме. Пре свега у служби емоције. Што ће рећи да нема никаквих тајних значења у мојим стиховима. Можда има неких ствари које су познате људима који су на неки начин били актери у тим песмама, али специјалних тајних значења сигурно нема.

ГЛАС: Иза Вас су десетине албума, што са “Чорбом”, што са “Инструкторима”, сада већ хиљаде одсвираних концерата, бројне сарадње, намјенска музика. Шта Вас покреће да поново улазите у студио или излазите на бину, да свирате и од чега Вас чувају те свирке?

БАЈАГИЋ: Музика ме чува од свега. Музика је буквално мој живот. То ми је део метаболизма, као што је људима потребна вода, ваздух или храна, мени је потребна музика. Не знам како бих живео да нема музике, концерата и стварања песама, музика је гориво које покреће и мене и “Инструкторе”.

ГЛАС: С обзиром на величину репертоара, колико Вам је проблем саставити сет листу и колико је често мијењате? Наравно, публика жели да чује хитове, али постоји и свакако засићење музичара свирањем увијек истих ствари?

БАЈАГИЋ: Јесте, велики проблем. Зато и радимо различите сет листе. У овој сезони имамо серије концерата као бенд, где је само нас шест на бини, а имамо и серију концерата где су уз нас на бини још и филхармонија и хор. Мењамо песме, убацујемо нове, убацујемо неке које смо ретко свирали уживо. Имамо пуно песама и нема шансе да их одсвирамо све. Пробали смо једном, када смо славили десет година рада, да одсвирамо све наше песме и то је трајало четири сата и било је на крају досадно и нама и публици. А сада славимо 38 година бенда, па замислите колико би то трајало (смијех).

ГЛАС: Шта би данашњи Бајага, са стеченим искуством и пређеном километражом, поручио оном дечку испред микрофона из бенда “ТНТ”, те давне 1974.  године. Да настави или одустане на вријеме?

БАЈАГИЋ: Прво, не бих веровао да ће уопште да стигне дотле. Ипак, сигурно, да не одустане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана