Momčilo Bajagić Bajaga za “Glas Srpske”: Glupo je lagati o svijetu oko sebe
Moj optimizam nije narušen, i dalje sam pozitivac u tom pogledu, ali mi je nekako bilo glupo da lažem. Hteo sam da opišem svet kakav je sad. Prosto, tako mi deluje ono što vidim oko sebe. Imao sam ja pesmu “20. vek”, koja je bila optimističnija, ali i taj vek je bio mnogo više optimističan.
Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” Momčilo Bajagić Bajaga, čuveni rok muzičar i jedna od živih legendi regionalne rok scene, tvrdeći da njegov vječni optimizam nije narušen zbog mračnijih stihova na posljednjem singlu “21. vek”. Bajaga će sutra naveče nastupiti u Banjaluci, gdje će sa “Instruktorima” otvoriti “Banjaluka fest” na tvrđavi Kastel, a publika će imati jedinstvenu priliku da uživa u koncertu za rok grupu, hor i orkestar.
- Rep fazon se lepo uklapa u vreme u kojem je pesma nastala. Prosto, rep je bliži ovom 21. veku, rep je popularniji i aktuelniji, iako nismo bežali od svog zvuka, to su “Instruktori” i to se čuje, kako god da ja pevam - kazao je popularni muzičar, objašnjavajući zašto je stihove nove numere vokalno otpjevao u, uslovno rečeno, nekoj vrsti rep izraza.
GLAS: Sutra svirate na tvrđavi Kastel, uz zanimljivu najavu - koncert za rok grupu, orkestar i hor. Malo ste promijenili klasični pristup rok koncertu. Šta publika može da očekuje od ove proširene verzije “Instruktora”?
BAJAGIĆ: Promenili smo i, iskreno, to mi se baš dopalo. Ovaj koncept sa orkestrom i horom koji prate “Instruktore” smisli smo 2019. godine za seriju koncerata u Centru “Sava”. Nedavno je izašao DVD i album sa tih nastupa održanih 2019. godine. Nešto slično ćemo izvesti u Banjaluci i moram reći da mi se stvarno dopada kako neke naše pesme zvuče u toj varijanti, uz jaču instrumentalnu i vokalnu pratnju, a siguran sam da će i publika reagovati sjajno na ovu proširenu varijantu Bajage i “Instruktora”.
GLAS: Kada govorimo o albumima iz posljednje decenije, zanimljivo je da se doza melanholije ili sjete provlači kroz naslove numera albuma - “Daljina, dim i prašina”, “U sali lom” i “Ovaj svet se menja”. Koliko je to bluz vremena ili je pritajeni melanholik u Vama na kraju pobijedio?
BAJAGIĆ: Nisam ja nešto preterano melanholičan. Pomenuo sam već da sam optimista i da uvek gledam na sve pozitivno. Tako se prosto potrefilo, više je to taj bluz vremena u kojem su nastajale pesme.
GLAS: Posljednji album sastavljen je većinom od obrada stvari koje ste pisali drugima umjetnicima. Zašto ste posegnuli za tim pjesmama i koliko su se one promijenile kod drugih izvođača?
BAJAGIĆ: Mnogo su se promenile. U stvari, ja sam pesme pisao bliže ovom što smo objavili sada na albumu “Ovaj svet se menja”. Svaki izvođač koji je uzimao pesmu od mene prilagođavao je pesmu sebi. Ovo su kao neki originali, u odnosu na te promenjene verzije. Želeo sam da se čuju i originalne verzije, prosto zato što su emocionalno i zvučno ličnije i bliže meni.
GLAS: Radili ste nedavno namjensku muziku za novi film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, što Vam nije bila prva saradnja sa filmskim autorima. Koliko Vam je rad na muzici za druge medije, od filma preko televizije i reklama do pozorišta, bio kreativni izazov u odnosu na rad sa “Instruktorima”?
BAJAGIĆ: Bio mi je kreativni izazov, definitivno. Radio sam tri igrana filma, radio sam za vreme pandemije muziku za dečiju predstavu “Mačak u čizmama”. Radio sam dva mjuzikla u pozorištu”, jedan je “S druge strane jastuka”, a drugi “Ženidba i udadba”. Pisao sam mnogo za televiziju, neke reklame, zanimljiva mi je to varijanta kada svoju muziku treba da prilagodim drugim ljudima i formama. Moram priznati da uživam u tom poslu.
GLAS: Inače, dio javnosti bio je sklon da traži tajna tumačenja Vaših stihova ili skrivene poruke u njima, iako ste se davno deklarisali da “sve što nam treba jeste ljubav”, ali ljudi ne odustaju. Da li stvarno Vaši stihovi imaju neko više, tajno značenje ili je to, prosto rečeno, poezija u službi emocije rokenrol pjesme.
BAJAGIĆ: To je poezija u službi emocije i rok pesme. Pre svega u službi emocije. Što će reći da nema nikakvih tajnih značenja u mojim stihovima. Možda ima nekih stvari koje su poznate ljudima koji su na neki način bili akteri u tim pesmama, ali specijalnih tajnih značenja sigurno nema.
GLAS: Iza Vas su desetine albuma, što sa “Čorbom”, što sa “Instruktorima”, sada već hiljade odsviranih koncerata, brojne saradnje, namjenska muzika. Šta Vas pokreće da ponovo ulazite u studio ili izlazite na binu, da svirate i od čega Vas čuvaju te svirke?
BAJAGIĆ: Muzika me čuva od svega. Muzika je bukvalno moj život. To mi je deo metabolizma, kao što je ljudima potrebna voda, vazduh ili hrana, meni je potrebna muzika. Ne znam kako bih živeo da nema muzike, koncerata i stvaranja pesama, muzika je gorivo koje pokreće i mene i “Instruktore”.
GLAS: S obzirom na veličinu repertoara, koliko Vam je problem sastaviti set listu i koliko je često mijenjate? Naravno, publika želi da čuje hitove, ali postoji i svakako zasićenje muzičara sviranjem uvijek istih stvari?
BAJAGIĆ: Jeste, veliki problem. Zato i radimo različite set liste. U ovoj sezoni imamo serije koncerata kao bend, gde je samo nas šest na bini, a imamo i seriju koncerata gde su uz nas na bini još i filharmonija i hor. Menjamo pesme, ubacujemo nove, ubacujemo neke koje smo retko svirali uživo. Imamo puno pesama i nema šanse da ih odsviramo sve. Probali smo jednom, kada smo slavili deset godina rada, da odsviramo sve naše pesme i to je trajalo četiri sata i bilo je na kraju dosadno i nama i publici. A sada slavimo 38 godina benda, pa zamislite koliko bi to trajalo (smijeh).
GLAS: Šta bi današnji Bajaga, sa stečenim iskustvom i pređenom kilometražom, poručio onom dečku ispred mikrofona iz benda “TNT”, te davne 1974. godine. Da nastavi ili odustane na vrijeme?
BAJAGIĆ: Prvo, ne bih verovao da će uopšte da stigne dotle. Ipak, sigurno, da ne odustane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
