Младен Матовић: Квалитет ствара традицију и трајање

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Младен Матовић: Квалитет ствара традицију и трајање

Као и сваке године квалитет и репрезентативност су основни критеријуми при избору учесника и програма фестивала. Из године у годину настојимо да направимо актуелан квалитативни пресјек интернационалне и домаће савремене музичке сцене те бањалучкој публици представимо заиста најбоље међу најбољима. Фестивал је од самог почетка замишљен као елитни, вишедневни музички догађај, сусрет врхунских музичких умјетника из земље и иностранства те својеврсни национални и интернационални форум највиших умјетничких стандарда.

Рекао је ово за "Глас српске" Младен Матовић, директор Банског двора Културног центра, објашњавајући шта доноси девето издање фестивала "Јесења соната" и чиме се као селектор водио формирајући програм. Први човјек Банског двора каже да је овај фестивал постепено привукао публику водећи се квалитетом и добром организацијом, да би остварио завртани циљ.

- Веома смо поносни на чињеницу да је "Јесења соната" у претходном периоду снажно одјекнула у читавом региону и на интернационалном нивоу, добивши изузетно позитивне рецензије од стране музичке критике те велику подршку публике која нам је кроз максималну посјећеност свих претходних фестивалских програма показала да се налазимо на правом путу и да умјетничка музика и те како има своје посјетиоце, уколико им се понуди квалитет и адекватна промоција припремљеног програма.

- Кроз своје девето фестивалско издање "Јесења соната" је већ постала препознатљива културна манифестација, са значајним угледом у свијету умјетничке музике, а која ће, увјерени смо из године у годину све снажније стимулисати музички и културни развој града и Републике Српске те на радост публике сваке године током октобра у Банском двору окупљати најзначајнија имена умјетничке музике данашњице - рекао је Матовић.

ГЛАС: Колико овакви сусрети доприносе позиционирању Банског двора и Бањалуке на културној мапи региона и Европе?

МАТОВИЋ: Данас је то пуно лакше него кад смо тек почињали са организацијом фестивала јер смо током претходних фестивалских издања угостили заиста велика свјетска имена умјетничке музике данашњице као што су пијанисти Људмил Ангелов, Лоренцо ди Бела, Елиза Томелини, виолинисткиња Јукико Уно, виолончелиста Лука Францети, врхунски камерни састави АЦИЕС, Трио Берлински, квартет Хеншел и многи други који су касније постали најбољи амбасадори нашег фестивала, те пронијели добар глас о "Јесењој сонати", Бањалуци и јединственој акустици концертне дворане Банског двора, којом су заиста сви досадашњи фестивалски учесници били задивљени. Данас већ можемо рећи да је "Јесења соната" постала препознатљива културни бренд са значајним угледом у свијету умјетничке музике, а који ће увјерен сам, из године у годину све снажније стимулисати музички и културни развој града и Републике Српске у цјелини.

ГЛАС: Фестивал ове године окупља умјетнике из различитих дијелова свијета - од Холандије, Русије и Јапана до Ирана, Њемачке, Србије и Јужне Кореје. Шта овакав међународни програм значи за Бањалуку и њену публику?

МАТОВИЋ: Можда звучи мало нескромно али искрено сам поносан на чињеницу да смо ове године успјели да доведемо тако значајна имена умјетничке музике данашњице. Кад би ме питали кога бих на који начин и због нечега могао посебно да издвојим то би заиста било тешко и готово немогуће. Свјетски признат гудачки октет "Роктет" из Холандије је један од тренутно најактивнијих и најаутентичнијих савремених гудачки камерних састава, руска пијанисткиња Елена Тарасова велико име у свијету пијанизма, док је јапанска виолинисткиња Фумика Мохри лауреат најзначајнијих свјетских такмичења и једна од најзначајнијих виолинисткиња млађе генерација. Реномирани клавирски квартет Конфринго је ове године задужен за достојанствену фестивалску завршницу и радује ме да ћемо након дуже времена на сцени Банског Двора видјети и чути нека од најљепших дјела из литературе за клавирски квартет.

ГЛАС: Цијене фестивалских улазница су и ове године приступачне, а публика има прилику да чује умјетнике свјетског реномеа. Да ли је то начин да врхунска умјетност буде доступна што већем броју људи?

МАТОВИЋ: Бански двор је јавна установа културе и као таква има мисију да ради у општем друштвеном интересу. С тим у вези, поштујући начело доступности културе активно и у континуитету већ годинама се трудимо да кроз менаџерске активности и подршку покровитеља и спонзора обезбиједимо приступачне цијене улазница за наше посјетиоце јер је суштина начела доступности културе управо у томе да сви грађани требају да имају подједнако право на приступ културном животу и културним садржајима. Јавне установе културе нису естрадне и приватне агенција које као свој примарни циљ постављају профит - наша мисија је много шира и комплекснија а културни центри су одвајкада били мјеста која васпитавају, образују и стварају боље чланове сваког друштва. Захваљујући подршци наших покровитеља града Бањалука и Министарства просвјете и културе, те посебно подршци Предсједника Републике Српске који је генерални покровитељ фестивала, цијена фестивалске улазнице за свако вече износи 10 КМ и радујемо се што већ сад знамо да ћемо и ове године имати препуну концертну дворану током сваке фестивалске вечери.

ГЛАС: Кажу да будућност сваког фестивала зависи од способности да привуче и млађу публику. На који начин покушавате приближити умјетничку музику новим генерацијама?

МАТОВИЋ: Бански двор већ годинама активно ради на његовању и развоју културних навика дјеце и омладине. Кроз организацију посебно осмишљених дидактичких концерата умјетничке и џез музике, те активно организовање мајсторски радионица и семинара максимално настојимо да приближимо културу и умјетност најмлађој популацији јер како ја често у шали волим рећи - од малих ногу треба салијевати страву од културе. У нашој продукцији ће се ускоро реализовати и премијерно извођење чувене симфонијске бајке за дјецу "Пећа и вук" великог Сергеја Прокофјева, тако да и у овој години настављамо да развијамо и надограђујемо програмске садржаје за дјецу и младе. 

 

ЈУБИЛЕЈ

ГЛАС: "Јесења соната" ускоро улази у своје јубиларно, десето издање. Размишљате ли већ о томе како би тај јубилеј могао изгледати и у ком правцу желите да се фестивал даље развија?

МАТОВИЋ: Причекајмо најприје да успјешно приведемо крају овогодишње фестивалско издање, а јубиларна, десета "Јесења соната" свакако мора бити посебна, другачија и најбоља. О томе ћемо размишљати већ од петка, 16. октобра.

Бранислав Предојевић Уредник рубрике култура

У новинарству је, на пословима новинара и уредника, од 1997. године. У „Гласу Српске“ ради од 2021. године. Ужа област култура.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.