Марио Кнезовић, фронтмен “Зостера”, за “Глас Српске”: Горчина изобличи човјека

Рекао је ово за “Глас Српске” фронтмен групе “Зостер” Марио Кнезовић, коментаришући директност поруке у називу сингла “Треба ми кеш”, са долазећег, петог по реду албума у каријери групе, који носи сликовит назив “Најгори”, али се по његовим ријечима не односи на смисао умјетничког рада групе. Бенд “Зостер” сутра ће наступити на тврђави Кастел у оквиру догађаја “Живјети слободно”, који се одржава поводом обиљежавања Међународног дана побједе над фашизмом.

- Умјетност има смисла онолико колико човјек има потребу за њом. Ми ово радимо из потребе за изражавањем, а не због тржишта. И зато нисмо снимили пуно албума за двадесет година рада, већ само пет. Има смисла умјетност, чак и кад се не чини тако, јер човјек увијек има потребу да се изрази, само се мијењају начини на који ће он то радити.

ГЛАС: У вашим стиховима, који су увијек имали наглашен социјално-друштвени ангажман, у двије нове пјесме пробија се једна нота горчине и тихог очаја према оном што коментаришете?

КНЕЗОВИЋ: Горчина која се осјети није лична. Она долази из једног лика који је, 'ајмо рећи, тај “Најгори” из назива албума. Из њега избија горчина, једна од мана која човјека изобличи и тјера га да чини најгоре ствари. Са једне стране у праву сте, осјети се нота горчине, али са друге стране, она долази од  тог најгорег лика и ми се играмо с њим и њом. Када изађе комплетан албум, добиће се једна шира слика, али не бих сада откривао шта слиједи.

ГЛАС: Да ли “добри људи стварно одлазе у рај, а лоши у пакао”? Судећи по нашој реалности, добри живе у паклу, а лоши остварују рај на земљи?

КНЕЗОВИЋ: Лично мислим да рај и пакао, како нам се то презентује културолошки и вјерски, не постоје, јер ми је сулудо да за један људски живот, какво год зло човјек чинио, буде осуђен на вјечну патњу. То је као да вас је неко згазио у трамвају по ногама, а буде осуђен на вјечност или буде награђен, ако постоје пакао и рај. Не оптерећујем се превише, нисам завидан онима који имају много и на који су начин стекли новац. Све има своју цијену. Данас није лако бити ни богат нити сиромашан. Оно што могу рећи за себе јесте да се трудим да не скренем са исправног пута, иако се вјероватно и то дешава.

ГЛАС: Уз радикализацију оштрине стихова, који имају неку врсту скоро па графитне поруке, занимљив је све већи уплив електронике у звуку групе? Колико је то посљедица продукције новог члана групе Адиса Сирбубала, а колико стилски заокрет?

КНЕЗОВИЋ: Сигурно је Адис допринио звуку групе, будући да је он клавијатуриста и компјутер је у његовим рукама. Међутим, пошто сам ја некако инстинктивно у посљедње вријеме као аутор текстова и музике одбацио гитару и већину пјесама радим на синтисајзеру, мислим на демо верзије које пребацујем Адису и остатку екипе, што се у њиховим рукама развија, расте и постаје много боље него што сам ја то замислио, више је то стилски, спонтани искорак у звуку.

ГЛАС: Добар дио угледа “Зостера” изградили сте сјајним концертима и свиркама широм региона, пандемија је и то зауставила. Како сте као бенд материјално и креативно преживјели период изолације?

КНЕЗОВИЋ: Свако од нас је имао неке послове на страни. Ја сам се бавио глумом, снимао сам серију “Кљун” у Србији, играо сам у двије позоришне представе у Мостару, радио неке филмове, сада сам снимао нову серију са Данисом Тановићем у Сарајеву. Остатак екипе радио је више студијски и бавио се неким другим креативним пословима. Успјели смо преживјети, не бих кукао, све нас је то погодило, али идемо даље и сигурно ћемо на крају изаћи из свега овог јачи као бенд. Овог љета чека нас серија одличних свирки широм региона и то нас јако радује.

ГЛАС: Иза вас су двије деценије рада, ту су одређене персоналне промјене, нови издавач, куда будућност води састав “Зостер” и да ли се овдје уопште може нешто планирати?

КНЕЗОВИЋ: Тешко је било шта планирати, осим у неким датим околностима. Ми се трудимо да испоштујемо планирано, али не успијевамо увијек. Можда је то посљедица и нашег јужњачког менталитета, гдје ствари увијек иду мало спорије. Увјерен сам да је пред нама свијетла будућност. Снимили смо пет албума, а планирамо, попут Квентина Тарантина који је на почетку рада најавио 10 филмова у каријери, до краја каријере “Зостера” урадити 10 албума. Сада смо на пола пута, ако Бог да здравља, завршићемо и остатак.

Сутјеска

ГЛАС: Чека вас и свирка на “Нектар ОК фесту”, простору специфичне историје и тежине у колективној свијести овог простора, али и посебне музичке вриједности у модерном добу. Каква су ваша очекивања?

КНЕЗОВИЋ: Радујемо се “ОК фесту”. Сваки пут када свирамо тамо фантастично се проведемо и драго нам је што се и публици допадамо. То је Сутјеска и Тјентиште, чудесан простор у сваком погледу, од историје преко природе до музике. Надам се да ће у будућности постати, једна ако не свјетска, тада макар европска дестинација, гдје ће се прожимати музика, екологија и једна добра вибрација. Да све ово од прије буде једна давна успомена, а да се Сутјеска и Тјентиште окрену свијетлој будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.