Лариса Ројнић за "Глас": На сцени стварамо емоционалну драму

"Trio ILUsion" је настао из дугогодишње сарадње и заједничког умјетничког развоја. Урош и ја упознали смо се током студија у Грацу, гдје смо годинама заједно свирали. Исидора нам се придружила посредством Уроша, с којим је дугогодишња пријатељица, а заједничка жеља за камерним свирањем природно је довела до оснивања трија.

Рекла је ово за "Глас Српске", пијанисткиња Лариса Ројнић, коментаришући како је дошло до стварања састава "Trio ILUsion", који ће вечерас од 20 часова наступити у Банском двору Културном центру. Талентована умјетница истиче да је велику улогу у дјеловању и раду овог камерног трија имало менторство професора Чија Чоуа.

 Наше прве заједничке пробе одржане су у Грацу у децембру, када смо врло брзо препознали умјетничку компатибилност и заједнички сензибилитет. Посебно важну улогу у нашем развоју има професор Чија Чоу, један од најистакнутијих педагога камерне музике у Европи. Његов приступ раду надилази техничке аспекте извођења и снажно је усмјерен на ментални тренинг, развој самосталног мишљења и умјетничке свијести. Кроз рад с њим не учимо само како свирати, већ како слушати, комуницирати и обликовати властиту интерпретацију, што представља темељ квалитетног камерног свирања, рекла је Ројнићева.

ГЛАС: Наступ у концертној дворани Банског двора је посебан догађај за локалну културну сцену. Шта је оно што чини срж програма који ћете представити бањалучкој публици 25. априла и какву емоцију желите да пренесете?

РОЈНИЋ: Средиште нашег репертоара чини Шубертов Други клавирски трио у Ес-дуру, једно од капиталних дјела камерне литературе. Дјело траје приближно 50 минута и обухвата широк емоционални распон, од радости до дубоке меланхолије, уз суптилне утицаје народне музике и плесних елемената интегрираних у сложену музичку структуру. Уз то, изводимо и Први клавирски трио Дмитрија Шостаковича, компонован већ у његовој седамнаестој години, који носи снажан емоционални набој и препознатљив саркастични израз. Овим програмом базираном на дјелима Шуберта и Шостаковича настојимо публици пренијети богатство израза и снажну унутрашњу драматургију оба дјела.

ГЛАС: Свој оркестарски деби у Бечу остварили сте изводећи монументални Други клавирски концерт Сергеја Рахмањинова. Колико је тај тренутак био прекретница у Вашој каријери и како се осјећај солистичког наступа разликује од одговорности коју носите као дио камерног састава?

РОЈНИЋ: Наступ с оркестром у Бечу представљао је једну од кључних прекретница у мојој каријери. Сарадња с оркестром искуство је којем тежи сваки солист, но ријетки имају прилику остварити га у раној фази развоја. Посебан је осјећај чути дјело, које се дуго припремало индивидуално, у његову пуном оркестралном звуку. Рад с диригентом и оркестром захтијева другачији облик комуникације и прилагођавања, што је за солисте, навикле на самостално вођење интерпретације, посебно вриједно искуство. Управо та способност међусобне комуникације показала се кључном и у камерном музицирању.

ГЛАС: Мастер студије сте завршили у Грацу. На који начин је школовање у једном од европских музичких центара утицало на Ваш професионални развој?

РОЈНИЋ: Студиј у Грацу имао је пресудан утицај на мој умјетнички развој. Омогућио ми је врхунску ниво образовања, рад у изврсним условима те свакодневни контакт с квалитетним инструментима, што је значајно убрзало мој напредак. Сарадња с професорима различитих музичких традиција, руске, њемачке и америчке, додатно је обогатила мој интерпретативни приступ и обликовала ме као свестрану умјетницу. Међународно окружење пружило ми је прилику за сарадњу с музичарима из цијелог свијета, чиме су се отвориле нове перспективе и умјетнички хоризонти. Свакодневица студија испуњена је интензивним радом, индивидуалним вјежбањем, пробама и концертним активностима, што не доживљавам као одрицање, већ као израз преданости и љубави према музици.

ГЛАС: Ваше колеге, Урош и Исидора, долазе са искуствима из великих оркестара попут Прашке филхармоније или Београдске филхармоније. Како њихово искуство у великим ансамблима доприноси вашем заједничком раду?

РОЈНИЋ: Положај младих музичара на међународној сцени данас је двосмислен. С једне стране, доступност образовања, стипендија и међународних прилика никада није била већа, што отвара врата свима који су спремни уложити труд и преданост. С друге стране, конкуренција је изузетно снажна, будући да укључује музичаре из цијелог свијета. Управо зато успјех захтијева континуирани рад и посвећеност, но увјерена сам да ће све више умјетника из наше регије остваривати значајне међународне резултате.

ГЛАС: Након наступа у Бањалуци, који су даљи циљеви за "Trio ILUsion"? Постоји ли неко конкретно дјело или композитор којег још нисте изводили, а што представља Ваш циљ у будућности?

РОЈНИЋ: Наши будући планови усмјерени су на интензивирање концертне активности те наставак рада с професором Чија Чоуом, уз учествовање на додатним семинарима и мајсторским курсевима. Репертоар клавирског трија нарочито је богат, а наш сљедећи умјетнички циљ је Први клавирски трио Јоханеса Брамса. Дугорочно, тежимо систематском истраживању и извођењу кључних дјела камерне литературе, укључујући композиције Бетовена, Шумана, Чајковског и других великана.

ГЛАС: Као неко ко је освојио више од двадесет међународних награда како видите позицију младих музичара из нашег региона на међународној сцени? Колико је изазовно данас градити каријеру у музици?

РОЈНИЋ: Рад с оркестром и диригентом разликује се од коморног музицирања по јасно дефинираној хијерархији и улози диригента као повезнице цијелог ансамбла. У нашем трију, оркестрално искуство Уроша и Исидоре доприноси јасноћи заједничке звучне идеје и кохезији ансамбла. То је посебно видљиво током проба, гдје посвећујемо велику пажњу усклађивању тона, боје и фразирања, чиме се додатно унапређује квалитета заједничке интерпретације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.