Концерт Амире Медуњанин на тврђави Кастел: Севдах и искрене емоције отпјеване душом

Једна од најпознатијих пјесама, извођена безброј пута, на различите начине и једна од пјесама коју је на свом наступу у Бањалуци донијела жена коју многи с разлогом зову краљицом севдалинки, Амира Медуњанин, иако таквом гласу и емоцији никакве титуле нису потребне.

Расхладна љетна ноћ на тврђави, испуњеној људима и свјетлости у различитим бојама које су се пресијавале на њеним зидинама и музика, та дивна музика, створили су једно право савршенство емоција и стихова севдаха испјеваних душом и од срца.

Жена која гласом милује, расплаче, снажно додирне и пренесе оно најтужније и најљепше из музике, испунила је љетну сцену тврђаве Кастел људима наклоњеним њеном јединственом гласу и пјесмама. Носећи црвено, као боју љубави, како је сама рекла, севдах је успјела, осим гласом, и бојом да прикаже.

- Седам година је прошло од посљедњег и јединог наступа на Кастелу, а двије године су прошле од посљедњег наступа у Банском двору. Ја бих да се дружења учестају. Знам, први пут кад сам дошла - сви су пјевали, и тада вас није било оволико, морам бити искрена - рекла је Медуњанин у једном од многих обраћања публици, са којом је током цијеле вечери имала предивну, опуштену и спонтану интеракцију.

Наравно, позвала је све да пјевају заједно са њом, јер како је сама рекла, свакако сви већ знају све пјесме и пожељно је да пјевају. А тако је и било.

Публика је пјевала, свака пјесма носила је неку причу иза себе, неку испричану, неку прећутану. Једна од лијепих је прича о верзији свима познате пјесме “Мој дилбере”.

- Босанскохерцеговачке севдалинке, све пјесме са Балкана, када човјек погледа, њихов текст, увијек некако жена пати. Ова пјесма коју сви знате, свима је позната, “Мој дилбере” - нема дернека гдје се та пјесма не нађе. Ја сам нашла једну сјајну верзију, коју је пјевала Даница (Обренић), предивна, чувена, најдивнија. Слушала сам је као дијете, учила сам од ње, упијала сваки тон који је пјевала. Педесет и неке, она је отпјевала ову верзију уз оркестар “Царевац”, која је мене фасцинирала. “Мој дилбере, куд се шећеш, зар вечерас доћи нећеш” - рекла је Медуњанин и засјенила све предивним извођењем познате пјесме, у нешто другачијој верзији.

Током вечери чуле су се и “Ако знаш било што”, “Пјеваћемо што нам срце зна”, “Што те нема”, “Душо моја”, “Ајде Јано”, “Грана од бора”, “Ја излези Гјургјо”, “Емина”, али и “Откако је Бањалука постала”, “Твоје очи”, “Гдје Дунав љуби небо” и многе друге нумере, у специфичном, јединственом и другачијем издању, у концерту који је трајао више од два и по сата. Чуле су се ту и “Зеница блуз”, у извођењу гитаристе Анте Геле, али и “Један човјек и једна жена”. Кад је била млађа, вољела је да глуми и да пјева пјесму култног филма “Ко то тамо пева”, тако да је публика на трен била пребачена и у свијет филмске музике.

Прегршт различитих пјесама, још више емоција, преданости и искрености на сцени, прави су поклон оног најљепшег што неко може да учини са својим гласом, уз људе који су је читаве вечери маестрално музиком пратили, и учинили да сваки тон буде посебан.

Заједно са њом наступили су пијаниста Бојан Зулфикарпашић, гитариста Анте Гело, контрабасиста Звонимир Шестак и чланице Бањалучке филхармоније.

- Имам част, неизмјерну част, први пут сам наступила са једанаест грација Бањалучке филхармоније - навела је Медуњанин.

Сви присутни имали ту такође једну част, част да свједоче једном од најљепших испољавања и дијељења музике душе и искрености, и како је Амира рекла, да то треба чешће да се дешава, једно је сигурно, након овог концерта, то исто и публика може да пожели. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.