Ко је био Корнелије Бата Ковач VIDEO

ГС
Foto: Танјуг

БЕОГРАД - Корнелије Бата Ковач рођен је само неколико минута уочи нове 1942. године у Нишу гдје је живио све до 1946. године, када се с родитељима преселио у Суботицу, родни град свог оца.

Његов дјед Корнел Ковач био је музичар, радио је и као диригент у Суботичкој опери, отац Јосип је свирао у Суботичкој филхармонији и са оркестром Универзал откривао џез, а бавио се и компоновањем.

Окружен инструментима, Корнелије и његов брат Михајло (својевремено је био члан групе "Делфини", касније се посветио ТВ новинарству а од 2001. године је био амбасадор Југославије у Аустрији), врло рано су се заинтересовали за музику, похађали су нижу музичку школу, одсјек клавир.

Поред класичног музичког образовања Корнелије Ковач посвећује много времена џез и рок музици.

Прву композицију под називом "Пусти тротоари" Ковач компонује већ са четрнаест година – 1956. године. Први јавни наступ млади Ковач је имао у суботичкој гимназији коју је похађао на тада популарним поподневним чајанкама.

Каријеру професионалног музичара почиње 1961. године када формира своју прву групу – "БКБ" у Сарајеву, која постаје уважени џез трио тог времена. Године 1963. са овом групом наступа на YU џез фестивалу на Бледу у Словенији.

Послије година у којима је водио различите оркестре у тадашњој Републици БиХ, Корнелије Ковач се придружује најпопуларнијој сарајевској поп групи "Индекси".

Са њима наступа на два мjесеца дугој турнеји по Русији. Послије овог великог професионалног искуства, 1968. године када се доселио у Београд, Корнелије Ковач оснива једну од најзначајнијих југословенских група свих времена – "Корни групу".

Са "Корни Групом" наступа на бројним музичким фестивалима у бившој Југославији и Европи, међу којима од посебног значаја има учешће на "Опатијском фестивалу" 1974.

Побједа "Корни групе" у Опатији, обезбедила им је учешће на "Пјесми Евровизије" те године у Брајтону.

Пласирали су се на 12. мјесто, а касније те године Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом.

Од тада Корнелије Ковач почиње успјешну соло каријеру.

Године 1980. се сели у Велику Британију, гдје сарађује на многим музичким пројектима и са звездама британске поп и рок сцене као што су Берни Марсден, гитариста групе „Вајт Снејк", Ханс Цимер, Пол Џонс, бивши пјевач групе „Манфред ман" и др.Корнелије Ковач пише музику за позориште, филм и телевизију.

Као композитор поп и рок музике изузетно је успјешан.Написао је и неке од највећих хитова домаћих музичких звијезда попут Здравка Чолића („Април у Београду“, „Живиш у облацима“, „Звао сам је Емили“, „Једна зима са Кристином“, „Једина“, „Мађарица“), „Генерације 5“ („Ти само буди довољно далеко“), Лепе Брене („Јанош“, „Сањам“, „Ситније Циле, ситније“), и многе  друге.

Његове композиције објављују на бројним ЛП плочама у некадашњој Југославији, Шпанији, Француској, САД, Холандији, Шведској, Финској, Норвешкој, Грчкој итд.

Многе од њих су са префиксом „златна" или "платинаста" плоча у Југославији.

У многим музичким пројектима у Шпанији од 1979. године Корнелије Ковач се појављује као продуцент, композитор или аранжер.

Сарађује са многим ТВ станицама у Шпанији као што су ТЕЛЕ 5 (музички је продуцент Талије, звијезде Теле 5), Антена 3 (музички директор популарног ТВ шоуа "De Tu, A Tu").

Такође, Корнелије Ковач проводи годину дана као клавијатуриста популарног шпанског Caco Senante Salsa бенда).

За C.Е.А.R. издаје хуманитарни диск за помоћ дјеци за вријеме рата деведесетих година. У ту акцију укључују се бројне јавне личности, међу којима и тадашњи предсједник Шпаније, Фелипе Гонзалес.

По повратку у Југославију, окупља старе и нове музичке звијезде и у сопственом музичком студију наставља са активним радом на многим музичким пројектима.

Написао је три књиге са музичком тематиком: Тамне дирке (2003), Фалко и друге приче (2007) и Фуснота (2010).

Отац је три кћерке: Александре, Кристрине и Ање и сина ког је добио у другом браку послије смрти прве супруге Споменке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Преминуо Цоби
Преминуо Цоби
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана