Гусле – прича која траје вијековима

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Друга епизода документарног ТВ серијала „Гусле – прича која траје вијековима“, у продукцији Форум театра из Источног Сарајева, биће емитована на Првом програму Радио-телевизије Републике Српске у недјељу у 14.20 часова.

Серијал чине двије получасовне епизоде и надовезује се на претходно реализоване серијале „Азбука старих заната“, „Златне руке“, „Огледало традиције“, „Чувари традиције“ и „Златне нити“.

Гусле представљају симбол српског народа и традиције и један су од најзначајнијих музичких инструмената балканске традиције, дубоко укоријењени у идентитет народа Балкана, а посебно српског народа.

„Овај инструмент није само средство за музицирање, већ и симбол борбе за слободу и очување културног идентитета и препозната вриједност културне баштине Републике Српске и Србије“, рекла је аутор и продуцент серијала Александра Митрић Штифанић.

Она је појаснила да је тема серијала исказивање лијепог у традиционалној култури и народној умјетности, те у којој мјери се потреба за стварањем и доживљавањем исказује кроз дјела народне умјетности и како народна умјетност постаје инспирација кроз коју се чувају традиционалне вриједности.

„Циљ је очување културне баштине и традиције српског народа и српског националног и културног идентитета и популаризација традиционалне српске културе и обичаја, истичући њихов посебан значај“, истакла је Митрић Штифанић.

Она је додала да проучавање поријекла и развоја гусала омогућава разумијевање њихове дубоке укоријењености у балканској историји, која се одликује богатим фолклорним насљеђем.

„Гусле као симбол националне традиције имају кључну улогу у очувању културног идентитета народа на Балкану. Њихова комплексна историја свједочи о преплитању различитих утицаја и традиција које су се мијењале кроз вијекове. Гусле су биле присутне током многих значајних историјских периода. Од давнина, гуслари су преносили приче о јунацима и историјским догађајима, доприносећи очувању колективне меморије народа. Гусле кроз балканску историју симболизују не само музички инструмент него и медиј кроз који су се шириле народне епске пјесме и легенде“, рекла је Митрић Штифанић.

Серијал кроз причу о гуслама промовише значајно културно насљеђе и традицију српске народне умјетности и јединство српског народа у Србији и Републици Српској, јер, како је појаснила Митрић Штифанић, гусле имају ту чаробну моћ да повезују много елемената културне баштине – од музике, ритуала и усмене традиције до симболике.

Она је открила да серијал истражује и колико су млади данас заинтересовани да наставе мисију очувања традиције и да ли могу да препознају њене вриједности.

„Школе гусала и учење гуслања играју кључну улогу у очувању традиције и културе, у представљању гусларског насљеђа као дијела нематеријалне културне баштине“, истакла је Митрић Штифанић.

Она је напоменула да је 29. новембра 2018. године на Маурицијусу прихваћен приједлог да се пјевање уз гусле у Србији упише на Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, због чега је значајно величати гусле, јер су историја гусала и њихова улога у епској поезији немјерљиви за српску традицију и културу, као и за преношење херојске поезије и усменог насљеђа.

Културна вриједност гусала, напоменула је Митрић Штифанић, није ограничена само на музику, већ су гусле и средство за изражавање историје, легенди и моралних вриједности.

„Иновативан приступ у представљању музичког инструмента, истраживање историјских околности његовог настанка и развоја, као и начина на који су нове технологије утицале на његов опстанак, откривају на који начин чувари традиције и културне баштине доприносе промоцији традиционалних вриједности, едукујући младе како да их вреднују и чувају“, рекла је Митрић Штифанић.

У серијалу Вукојица Сандић, оснивач и умјетнички руководилац Школе гуслања „Сандић“ из Београда, говори о значају отварања и постојања школа гусала, образовању све већег броја младих, значају очувања српске традиције кроз гуслање и томе колико су нам гусле важне, јер су оне и буквар и историјска читанка наше свијетле историје и свих бурних збивања кроз сва времена нашег постојања.

Млада умјетница Бојана Пековић, која је гусле „изнијела“ на свјетску музичку сцену, спајајући српску епску поезију са савременим музичким жанровима, успјела је да наш традиционални инструмент представи од Финске до Америке, од Швајцарске до Русије, од Катара до Канаде.

Бојана је једна од ријетких жена које свирају гусле, али и ријетких умјетника који су гусле истраживали и изучавали на најпрестижнијим музичким академијама у свијету. Њен допринос популаризацији гусала у свијету, као и повезивању традиционалног инструмента и свирања са модерним жанровима, представља изузетно успјешан музички експеримент.

Млади полазници школе гусала и најмлађи гуслар из Источног Сарајева Лазар Чолаковић на афирмативан начин говоре о гуслама и традиционалном пјевању уз гусле, како би подстакли и друге да се врате традиционалној умјетности.

Поред њих, у серијалу су учествовали и Бошко Голијанин из Савеза гуслара Републике Српске, Зворник, др Наташа Младеновић Рибић, виши кустос Етнографског музеја у Београду, мр Зорана Гуја Дражета, истраживач-сарадник Музиколошког института САНУ, Лазар Витомир из Хан Пијеска и Жељко Чуровић из Савеза гуслара Србије.

Митрић Штифанић навела је да посебну захвалност дугују Школи гусала „Сандић“ из Београда, Етнографском музеју у Београду, Музиколошком институту САНУ, Савезу гуслара Републике Српске, Савезу гуслара Србије, ЈУ Центру за омладину и спорт „Поглед“ из Хан Пијеска, Ткачком двору Ракари и Опанчаревој кћери.

Она је напоменула да је серијал подржан од Министарства информисања и телекомуникација Србије.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.