Фронтмен норвешког бенда “Wardruna” Еинар Селвик за “Глас Српске”: Музика извлачи безвремене идеје рођене у природи

Миланка Митрић
Фронтмен норвешког бенда “Wardruna” Еинар Селвик за “Глас Српске”: Музика извлачи безвремене идеје рођене у природи

Нисам очекивао да ће баш много људи уопште схватити нашу музику. Мислио да сам да ће им се чинити чудном. Али, да будем искрен, није ме било брига да ли ће је људи вољети или не, све док је ја волим.

И даље тако мислим. Не правим компромисе ни са ким, ни са чим. Стварам музику коју волим да слушам.

Рекао је ово у телефонском разговору за “Глас Српске” фронтмен норвешког састава “Wardruna” Еинар Селвик. “Wardruna” ће 7. маја наступити у Београду, а њихов нови албум “Квитравн” биће објављен 5. јуна. Недавно су представили и сингл са поменутог албума “Грж”.

Претходна трилогија албума које су објавили обухватила је "Runaljod – Gap Var Ginnunga" (2009), "Runaljod – Yggdrasil" (2013), "Runaljod – Ragnarok" (2016) i "Skald" (2018). Албум “ Скалд” објавили су 2018. године. Њихова музика испуњена је освртом на традицију, нордијске митове и природу. Такође, карактеристично за њих је што користе традиционалне и мање познате инструменте да би што боље обликовали музику коју стварају. Њихове пјесме попут “Fehu”, “Løyndomsriss”, “Laukr”, “Ar var alda”, “Dagr”, “Bjarkan”, “Helvegen”, “Solringen” и “Völuspa” коришћене су у серији “Викинзи”.

- С друге стране, када сам почео да дијелим музику с људима, уочио сам да су заиста снажно реаговали. Чак је тако и са Норвежанима, овај језик који користим је нешто што им је ближе, али опет, некад ни они не разумију све ријечи. Наишао сам на назнаке да постоји још људи на овој планети који воле да чују овакву музику. Дивно је видјети како музика превазилази културне и старосне границе и језичке баријере. То је заиста предивно - додаје Селвик.

ГЛАС: Прије свега, реците нам - како сте?

СЕЛВИК: Био је ово један интензиван период за нас, јер смо завршавали нови албум. Крај тако великог и значајног пројекта је увијек интензиван. Прилично је награђујуће, тако да сам заиста добро.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о албуму “Квитравн”? Како је настајао и какав концепт стоји иза њега?

СЕЛВИК: Албум, на неки начин, наставља тамо гдје трилогија стаје, макар што се музике и концепта тиче. Наставља да испитује различите аспекте старе традиције на нови начин, наравно. Није у питању копирање прошлости или покушај да се направи реплика нечега. Више је у вези са тим да узимамо идеје које су још релевантне. И то је виђење које је савремено и говори савременим људима. Албум, такође, наставља да истражује инструменте. Присутни су неки нови инструменти, које нисам користио ни на једној од претходних пјесама. Све у свему, увијек ће бити занимљиво да видимо како ће људи то доживјети. За људе који су нас слушали и раније биће познато, то је сигурно. Стаза је увијек иста - настављамо да растемо и развијамо се. Ја се развијам као пјесник, музичар и као човјек.

ГЛАС: Ваше пјесме говоре о дубоким везама са природом, Земљом и свемиром. Мислите ли да су људи помало изгубили те везе? Некако, као да стално говоримо да треба да се вратимо коријенима, као да је то нека обавеза, а не природна ствар.

СЕЛВИК: Нисам проповједник истине, тако да не бих да одлучујем шта би други људи требало или не би требало да раде. Сматрам да многи људи имају осјећај, потребу и жељу за неком повезаношћу. Ми у западним друштвима смо је изгубили, сломили смо прстен гледања природе као нечега светог, као нечега чега смо дио. У овом времену сви се понашамо као да смо изнад тога и покушавамо то да контролишемо. Али сматрам да људи могу да се повежу с таквим аспектима музике. То је нешто што је универзално, у неком смислу, али истовремено и безвремено. Музика извлачи неке безвремене идеје, које су универзалне и које је природа породила. То је чини релевантном, у зависности од мјеста. Није уопште важно одакле сте - идеје су исте. Дио проблема је и тај да кад смо избацили Бога из природе у небеса или гдје год, тада смо престали да посматрамо природу као нешто свето.

ГЛАС: Митови, легенде и приче су нешто што би требало да буде цијењено у свакој култури. Да ли бисте рекли да сте, живећи кроз музику, на неки начин њихов чувар? Да ли је музичар некад чувар једног дијела времена?

СЕЛВИК: Да, на неки начин. То је и значење иза имена “Њардруне”. Ријеч “њард” значи штитоноша, заштитник или чувар. “Руне” може да има различита значења. Може да значи писани нордијски алфабет, али сама ријеч може да представља много тога. Може да представља магичну пјесму, писани симбол или шапат, тако да су “руне” заштитници свега тога. То је оно што покушавамо да радимо и да стварамо. Ми, у ствари покушавамо да узмемо неке старе идеје, али не да бисмо их компилирали и не да бисмо смјестили музику у један одређени период. То је више начин узимања старих идеја, које и данас носе значај и стварање нечег новог с њима, усклађеног са овим временом и људима.

ГЛАС: Шта је за Вас слобода? Мислите ли да су људи икада стварно слободни?

СЕЛВИК: То је једно велико и важно питање. Не знам да ли имам одговор, ни да ли могу да дефинишем слободу. Постоји много врста слободе. Ту су религијска и политичка слобода те умјетничка слобода и на крају слобода говора. То је нешто што би требало да буде чувано. С друге стране, постоје норме на које пристајемо. Ако слобода значи да не морамо да идемо на посао, онда то не може да функционише. Постоји један лијеп баланс између одговорности и слободе. То је велико питање.

ГЛАС: Да, свакако. Зато га и постављам људима, да чујем различите реакције и приступе идеји слободе.

СЕЛВИК: Да. Па, у мом случају, важном сматрам умјетничку слободу. И сматрам да је слобода важна у Норвешкој. Као друштво, мислим да људи овдје то много цијене. Срећни смо што у овој држави имамо доста слободе и то на вишем нивоу него у остатку свијета. Имамо вјерску слободу и слободу говора, која је призната и чувана.

ГЛАС: Мислите ли да живимо у времену промјена? Да ли је људима потребна револуција да би се десио препород? Да ли увијек морамо да уништимо све да бисмо били поново рођени?

СЕЛВИК: Не бих да моралишем и да говорим шта други треба да раде, јер не волим проповиједање. Али, ако погледамо кроз вријеме, ако погледамо историју, уочавамо један шаблон који је увијек понављан. Наша цивилизација је рођена и када нешто оде предалеко, може лако да се сломи. То нам даје простора за нову. То је циклус и круг који сваки дан видимо. Сунце се роди, сија, грије и увече умре, па поново васкрсне. Видимо то кроз године, кроз годишња доба и кроз друштво. Ако нешто оде предалеко у неком правцу, постоји контрареакција која све промијени у једном моменту. То је шаблон и увијек је тако. Да ли смо сада у том преломном тренутку или не тешко је рећи, али сигурно је да идемо у правцу који дјелује прилично драматично. Сматрам да свакако постоји мјесто за промјену.

ГЛАС: Многи су за вашу музику чули преко серије “Викинзи”. Шта бисте могли да нам кажете о искуству стварања музике за поменуту серију?

СЕЛВИК: Увијек је занимљиво радити нове ствари и имати нове изазове, и у животу, а и у музици. Ништа није узбудљиво и нема напретка ако не изађемо из зоне комфора. Овакви изазови су здрави и бити дио тако велике продукције као што су “Викинзи” дало ми је нова знања и научило ме новим стварима. Захвалан сам и одлично је што је наша музика била дио серије која има огромну публику толико година. Било је дивно бити дио свега тога. Захвалан сам.

Наступ у Београду

 

ГЛАС: Да ли сте узбуђени што ћете наступати у Београду и каква су Ваша очекивања?

СЕЛВИК: Да, узбуђен сам што ћемо наступити у Београду. Током протеклих неколико година добили смо много порука и и-мејлова из овог региона. Добар је осјећај што ћемо коначно посјетити Србију. Увијек је занимљиво посјетити нова мјеста, изводити пјесме и повезати се с људима. Нисмо машинерија и наступи нису статични. Сваки концерт је другачији, зато што наступи нису монолози. Наступи су дијалози. Повежете се са простором и људима и подијелите тренутак, тако да, стварно се радујем сусрету.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана