Фантастичан концерт "Сопота у НПРС": Пливање кроз енергетско море музике

БАЊАЛУКА – Након што су прошлогодишњим, четвртим албумом у каријери „Ехо неизвјесног исхода“, момци из „Сопота“ потврдили да су од доброг постали врхунски бенд, спремни да стварају своју музику непотрећени било чим, осим границама сопственог талента, преостало им је само да то потврде уживо пред домаћом публиком.

Трагикомични проблем, што у свом родном граду немају адекватан концертни простор (осим тврђаве Кастел у љетном периоду) који одговара њиховој репутацији и значају, превазишли су понудом Народног позоришта Републике Српске, да одрже концерт на великој сцени.

Сходно томе, „Сопот“ је пружену прилику мудро искористио да се сценски прилагоди новом амбијенту, појачавајући стандардну четворочлану поставу гудачима Симфонијског оркестра НП РС и пар драгих гостију попут Албрета Б. Савића на саксофону и Арсена Чаркића на клавијатурама.

Појачања на свом мјесту

Ојачани и спремни да нове пјесме напокон представе домаћој публици, која их вјерно прати скоро двије деценије, у саму свирку бенд је ушао помало стегнуто и скопчано, просто се прилагођавајући новом простору и амбијенту, далеко тетралнијем од рок клубова, што је за бенд попут „Сопота“, који као и сваки добар рок бенд концертно живи од измјена емоција и енергије са публиком, помало отежавајућа околност.

У сваком случају, емотивно извођење нумере „Осу се небо“, уз надахнут допринос Чаркића на клавијатурама, разбило је „лед“ и већ следећим нумерама „Ђедовина“ и „Васиона“ са новог албума, „Сопот“ полако диже енергетски ниво наступа достојан њихове концертне репутације.

Кристално је јасно да је ритам-секција Саша Предојевић-Ђурица Штула, челична кичма овог састава, на чијој разиграној и савршено синхронизованој постојаности почивају снага и дух бенда, које покрећу Дејан Савић на гитари и Петар Топаловић за микрофоном. Заједно, то је „Сопот“, живи организам, који са позорнице нуди свирачку зрелост, емотивну повезаност и бескомпромисан став.

У таквој поставци ствари било је свеједно да ли се дотичу ранијег материјала на енглеском или новијих нумера попут „Нада“ и „Бирај“, да ли свирају у класичној поставци бубањ-бас-гитара-вокал или им звук маестрално надопуњу саксофон и клавијатуре, да ли Топаловић у свом препознатљивом стилу игра око микрофона или свира ритам-гитару – велика сцена Народног позоришта брзо се претворила у енергетско море, које се узбуркано и дивље љуља, позивајући публику да заплива у њему.

Појачан интезитет и одличан звук

Комбинација рок бенда са гудачким оркестром често се претвара у симфо-рок артизам и свирачку прекомплексност која олако заврши у досади, али у случају ове свирке сјајни гудачки ансамбл на челу са диригентом Душаном В. Урошевићем (који је осим диригентске демонстрирао и завидне шоуменске вјештине) само је појачао интензитет „Сопотовог“ убитачног звука, замјенивши безболно електронику ранијих наступа са живим инструментима и откривајући нове димензије унутар њихових нумера „ Радост и бол“, „Избор“, „Једног дана“, „Енергетско море“, „Зови ме“...

Маестрално постављен звук (ко други него Нинослав Добријевић Тики) у оваквом простору јасно је показао колико су свирачки и извођачки „Сопот“ напредовали од првог до последњег албума. Сваки ударац у бубањ, сваки трзај жица, сваки риф и соло на гитари је у функцији пјесме и атмосфере, а не самодоказивања властитог ега и вјештине. А кад имате тако расположен и сигуран бенд, расном пјевачу попут Топаловића, који је у свом вокалу на уникатан начин спојио рок хедонизам, реге страственост и мистику духовног појања, остаје само да ухвати конекцију са публиком и поведе их до тријумфалног наступа попут овог на сцени Народног позоришта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.