Бејби Лазања за "Глас": Не правим компромисе кад је музика у питању

Јер сам ју, као, сигуран сам и сви, доживо у дјетињству, али проживљавам то и сада у склопу природе властитог посла. Нажалост, то је нешто с чиме се пуно људи сусреће на дневној бази, па тако и ја. С тога је некако природно да ми је ова тема блиска срцу и да сам је већ неко вријеме носио у рукаву.

Рекао је ово за "Глас Српске", Бејби Лазања, један од најпопуларнијх и најцјењенијих музичара у региону, али и шире, објашњавајући зашто је за тему свог новог сингла "Face On Your Phone" изабрао бављење једном од "болести модерног доба" онлајн насиље и јавну изложеност анонимној маси.

ГЛАС: Генерално, и овај сингл као и претходна два "End The party" и "Sedated", која су изашла након деби албума "DMNS & Mosqutoes", доносе помак у звуку и ауторском изразу, у којем се јасно чује, да се не "плашите"експеримента, што је тактика, која зна одбити један дио публике која жели препознатљив звук свог "идола", али са друге стране стагнирање у мјесту јесте пут у безидејност и клише. Колико је тешко помирити све те полове у вашој музици?

ЛАЗАЊА: Мислим да је први албум био експериментисање у широј слици мене као особе и текстописца. Метал и рок су одувијек били моја примарна музика. То је сцена на којој сам се кретао са својим пријашњим бендовима. Касније, као кантаутор, сам и писао пјесме за друге метал бендове на Њемачкој сцени, али и шире. Активно се одбијам прилагођавати својим очекивањима, али и очекивањима публике. Мислим да ћу једног дана, ако Бог да да доживим старост, бити сретан јер сам стварао оно што волим, а не оно што неко други воли. То ми је за сада нека мисао водиља и с њиме нема пуно простора за компромис.

ГЛАС: Ваше песме често спајају духовите, апсурдне текстове са веома озбиљним темама попут анксиозности или одласка младих. Како балансирате између сатире и искрене емоције приликом писања? Некако дјелује да је читав свијет посао превише озбиљно мјесто, у којем се хумор или сатира, превише често виде као опасност?

ЛАЗАЊА: Можда је то начин којим се желим сакрити од публике. Или је хумор, као што често бива, алат за ношење с тим тешким стварима попут анксиозности. Ни сам нисам сигуран. Све ми то долази подоста природно па се тако никада нисам питао или нећкао око саме границе хумора и збиље. Као млађи сам гледао пуно серија које раде исто "South park", "Family Gay", "Office" и сл. Гутао сам непрестано тај садржај и вјероватно је и оно несвјесно кројило моју комуникацију.

ГЛАС. У вашој музици чују се прилично различити утицаји, помињали сте саставе који долазе из рок, метал, реп, треп звука али и Тончија Хуљића за формативне утицаје. На који начин спајате тако различите жанрове попут метала, техна и поп-панка, а да то буде преточено у аутентично ваш израз или су просто речено те жанровске класификације само ствар медија и музичких чистунаца, а не саме умјетности? Колико се ти спојеви дешвају плански (композиторски) а колико инстиктивно (импровизацијски) у вашем раду?

ЛАЗАЊА: Лично ми је досадно стварати с ограниченим бројем звукова и инструмената. Такође, ни један жанр сам по себи ми није довољан да испуни ту глад за музиком, као слушаоцу, али и као аутору. Зато се волим играти и истраживати у нади да ћу открити нешто ново и неочекивано. С друге стране, појавом АИ-а мислим да ћемо се требати вратити на природне поставке и ићи више у сиров звук. Више гријешити на студијским снимкама и пустити да људскост изиђе, не би ли што више пркосили томе злу.

ГЛАС: За оне који вас не познају још из периода када сте свирали у саставу "Мантра" колико вас је рад у фолк-метал бенду обликовао као музичара и продуцента? Знамо са сигурношћу да Вас озбиљан дио публике прати и због те фазе вашег рада?

ЛАЗАЊА: То је бенд у којем сам провео десетак година. Све моје формативне године. То искуство ме подучило на баш сви сферама онога што данас радим. Учио сам о послу, о радној етици, о комплексним односима унутар колектива као што је бенд. Могао бих сигурно странице и странице написати о томе што сам од тамо научио. Још дан данас свјесно користим тамо научене ствари.

ГЛАС: На "Дору" сте дошли са једном врстом статуса аутсајдера, макар у поп круговима, данас важите за једног од најтраженијих регионалних извођача који распродаје концерте за неколико минута. Колико вам се живот променио у последње две године и како одржавате фокус на стварању, уз сав тај позадински, медијски, шум усмјерен на Вас?

ЛАЗАЊА: Користим тај шум као инспирацију. Одувијек сам писао о властитој збиљи па све док имам контакта с њоме, она се налази у мојим пјесмама. Истина је да сада имам мање времена за стварање, па често ми је то и теже, с обзиром да је тешко након опаке сезоне концерата само сјести у студио и кренути, али то је наш посао и не бих га мијењао ни за један други. Барем не још (смијех).

ГЛАС: Осим соло каријере, познати сте по писању пјесама за њемачки састав "Моно Инк"

. Поменули смо да сте радили и као дио бенда "Мантра". Колико је кративни процес различит кад пишете за себе, а колико кад радите са другим музичарима и колико то повлачи компромиса у самом ауторском изразу?

ЛАЗАЊА: Када си у улози писца доста си рестриктан, али ни то није лоша ствар. Радиш унутар оквира па немаш опција које те могу одвући и збунити. С друге стране је фрустрирајуће када вјерујеш у пјесму, али клијент не види оно што ти видиш у њој. У "Мантри" је било мало другачије јер си ипак члан бенда па имаш више простора за изборити се и указати на то зашто вјерујеш у своју ствар.

ГЛАС: Наступате 17. септембра у Бањалуци на Кастел рок фесту на тврђави Кастел. Тврђава има специфичну атмосферу и богату рокерску традицију. Да ли такви простори захтјевају другачију енергију на бини у односу на класичне дворанске наступе?

ЛАЗАЊА: Не бих рекао не. На свакој позорници дајем све од себе и надамо се да ће то бити довољно публици. То је случај и у Бањалуци. Једино чему се посебно веселимо јесте што ћемо баш тамо свирати наше теже пјесме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.