Алекса Недић, басиста и вокал групе “Визељ”, за “Глас Српске”: Не умијемо и не желимо да ћутимо

Бранислав Предојевић 10.12.2022 08:27

На албуму смо радили три године и биле су то три године године интензивног снимања, креирања, миксања, драма и акција. Рад и труд се чује кад се послуша албум. Албум је аутентичан. Можда није за свакога, али само му мора дати шансу.

Рекао је ово за “Глас Српске” басиста и један од вокала бенда “Визељ” Алекса Недић објашњавајући зашто се нови, други по реду, студијски албум “Не видим те од дима” чекао више од три године, иако је најављен са чак пет пет синглова, а од албума првенца “Нај Бољи” дошло је до бројних промјена.
- Променио се број година у односу на “Нај Бољи” под један. Вештина прављења песама је напредовала, много се чланова променило. Сад уз мене и Вељка који смо у пуној снази, имамо фантастичну бубњарку Јелисавету Тодоров и Пају Петровића који свира сваки инструмент који ти падне напамет. Може овако да се пореди. “Нај Бољи” фаза “Визеља” је Арсенал из 2011. а ова фаза “Визеља” је Арсенал из сезоне када нису изгубили ниједну утакмицу у лиги. Сматрам да смо озбиљно напредовали - каже он.

ГЛАС: Слободан приступ жанровским одредницама везао је уз бенд бизарне кованице као што су “алтернативни-електро-техно-гаражни–постпанк рок”, али гдје се стварно крију слушалачки афинитети и музички коријени чланова групе?

НЕДИЋ: То је тешко питање. Трудимо се да слушамо музику коју не познајемо и да црпимо инспирације из жанрова који су карактерно слични рокенролу, а музички потпуно другачији. Сатан Панонски, “Prti Bee Gee”, Џими Хендрикс и први талас гранџа су биле иницијалне инспирације пре девет година када је настао бенд, али то се толико променило да ни сами не можемо да испратимо шта нас све инспирише.

ГЛАС: Текстови “Визеља” ударају оштро и жестоко, а ријечи имају скоро филмску атмосферу. “Понео сам јефтину гитару, ватромет и флашу стомаклије. Ти понеси бензин, упаљач и пиштољ на каписле, и провозај ме круг кроз пустињу” рецимо звучи као неки Џокеров монолог, а није једини такав стих...

НЕДИЋ: Текстови су битни, али је битније описати слику користећи скуп звучних и кул речи, суштина се сама направи. Тежимо да музика и текст буду једно. Увек настају упоредо. Паралела са Џокером јесте интересантна, али приликом писања текстова не црпимо инспирацију из сфере културе, већ искључиво из сфере личног искуства, живота и дешавања. Ограђујемо се од било каквог утицаја туђег стваралаштва кад пишемо текстове.

ГЛАС: Звучне, текстуалне и визуелне провокативности код “Визеља” не фали, да Вас цитирам “волите бити трн у свом, а камоли туђем оку”, од раних радова “мрзим народњаке” преко декларисања као најбољих односно “Нај Бољи” до врло експлицитног питања “Што је стид” и других субверзивних порука.

НЕДИЋ: Волимо да провоцирамо на разне начине, јер смо такви. Не умемо да ћутимо, не волимо да се правимо да је нешто како није. Та клетва нас прати, некада нас спутава, а некада нас баци у први план. Што се самих порука у текстовима тиче, ко нас познаје зна шта смо хтели да кажемо, ко нас не зна нек сам креира слику о нама.

ГЛАС: Осим Ваше улоге у бенду као басисте и вокала, један сте од зачетника и организатора комплетне “Хали Гали” сцене. Како је дошло до те идеје, окупљања бендова и сарадње “Кишобрана” са Урошем Милкићем и “Поп депресијом” на истоименој компилацији?
НЕДИЋ: Они су наши пријатељи и највећи борци за промовисање алтернативне музике. “Хали Гали” је настао када смо схватили да има толико квалитетних бендова у нашој генерацији да можемо направити огромну заједничку свирку. “Кишобран” и “Поп депресија” су видели културолошки потенцијал у томе и заједно смо ушли у процес званичног креирања музичке сцене. Компилација и сви хали гали догађаји су један креативан начин да ширем аудиторијуму кажемо “Ту смо, постојимо, приметите нас, имамо шта да кажемо, луди смо, млади смо, јаки смо”.

ГЛАС: Успјех и трајање бендова окупљених око ње показао је да постоји публика спремна да чује нове бендове, али чини се да идеја константне продаје носталгије за “старим добрим временима” отежава пробој новог звука, не само код нас, већ и на глобалном нивоу?
НЕДИЋ: Да би настала нова добра времена, мора се пркосити старим добрим временима. Сваки покрет је пркосио претходном. Не оспоравамо квалитет старих добрих времена, само желимо и волимо ново.
ГЛАС: Једна од константи “Визеља” и “Хали Гали” сцене јесте важан ослонац на дефинисану визуелну естетику, од изгледа бенда преко видео-спотова до наступа, гдје се чини се напокон схватило да добра музика није сама по себи довољна, посебно у андерграунд водама?

НЕДИЋ: Све је сведено на чулне доживљаје. Кад имаш песму, то је доживљај на чуло слуха, односно једно чуло. Песма и видео-спот (који прати стил који одређени уметник негује) утиче конзументу на чуло слуха и чуло вида, односно два чула, стога је то дупло јачи доживљај. Зато су концерти најбољи, кад је концерт одличан, слушаоцу трепере сва чула.

ГЛАС: Поменули смо већ да квалитетни бендови постоје, као и заинтересована публика, јасно је да се друштвена улога рок музике промијенила, али да ли још нешто недостаје, осим новчаница, да би стварно могли говорити о новој српској рок сцени?

НЕДИЋ: Сада већ недостаје само пара. Талента има, жеље за рад има, жанрови су измешани стога подршке колега са свих страна има. Једино што заиста фали јесу управо новчанице.

Планови

ГЛАС: Шта су планови “Визеља” након изласка албума, слиједе нове свирке или неки нови спотови и да ли се данас уопште нешто може планирати на дуже стазе, када је у питању живот, а камоли музика у Србији?

НЕДИЋ: Наравно да се не може јасно планирати. Албум је изашао 9. децембра. Концертна промоција 23. децембра и 2023. ће се та промоција наставити широм целог региона. Планирамо да имамо концерте у свим могућим градовима. Ни једно место не сме бити ускраћено од нашег новог албума. Тако да, зовите нас и очекујте наш позив!

;