Албум “Speaking in Tongues” Talkin Headsa слави 40 година од изласка: Плоча која је помирила црну и бијелу музику

  До изласка ове плоче, оригинално објављене 1. јуна 1983. године, састав рођен на њујоршкој панк/новоталасној сцени средином 70-их био је чудна и експериментална арт рок група са четири фантастична албума иза себе, (укључујући и утицајне “Fear of Music” из 1979. и “Renamin In Light” из 1980), али је и даље био далеко од врхова топ листа.

Бенд у саставу Дејвид Бирн (главни вокал, гитара), Тина Вејмут (бас), Крис Франц (бубњеви) и Џери Харисон, био је познат  по томе што су били испред свог времена уз комбиновање бијеле и црне музике, те употреби електронских звукова, уз огроман утицај на рок сцену почетком 80-их. 

Након критичког успјеха “Renamin In Light” , група је направила паузу, Бирн је снимао музику сам као и са кућним продуцентом групе Брајаном Ином, Вејмут и Франц су снимали заједно као “Том Том Клуб”, док се Харисон бавио продуцентским радом. Умјесто да врате Иноа да продуцира нови албум бенд је сам одрадио продукцију уз јасну одлуку да га учине комерцијално доступнијим од претходних издања. 

Тему која стоји иза стихова и даље је тешко дешифровати, али музика је постала мелодичнија, обојена поп и плесним звуком, прилагођеним укусу ширег слоја публике. Само име, по ријечима Дејвида Бирна, била је посљедица његовог специфичног начина писања стихова уз доста импровизације на лицу мјеста.

- У почетку сам пјевао глупости и направио ријечи које одговарају томе. То је добро испало када смо додали музику - рекао је Бирн.

Ношен успјехом топ 10 сингла “Burning Down the House”, албум  је без проблема доспио на топ листе, постао стандард у плесним клубовима и постао хит на тада растућем каналу “МТВ”.

Групи је донио неке од најповољнијих критика у каријери (назван је “албумом који брише танку линију која раздваја умјетничку бијелу поп музику и дубоки црни фанк”), уз бројне похвале на рачун Бирнових импресионистичких текстова и свирачке вјештине групе, која је у свој препознатљиви звук с лакоћом унијела госпел, блуз и поп утицаје.

Албум је постигао огроман комерцијални успјех, уз двоструки платинасти сертификат, те “Токинг хедс” поставио у прву лигу бендова свог времена, како код рока, тако и код публике склоне плесном звуку.

Сама група је објавила још три студијска албума прије него што се распала крајем 80-их. Музички гледано, група је наставила да издаје приступачнију музику на најбољи могући начин, али је албум “Speaking in Tongues” постао преломна тачка на путу групе од андерграунд атракције до свјетских звијезда.

Филм

Албум је пратила једнако позната свјетска турнеја забиљежена на култном филму “Stop Making Sense”. Група је наредни концерт осмислила као висококонцептуално мултимедијално искуство, што до тада заправо није урађено, макар не у том распону. Познати режисер Џонатан Дем снимио је три концерта групе у Лос Анђелесу и спојио снимке како би створио један од најбољих концертних филмова свих времена. Саундтрек за филм, такође, важи за један од најбољих живих албума свих времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.