Изложба "Риба" Катарине Аћимовић у "Вагону": Хеклање у свјетлу модерног доба
БАЊАЛУКА - Од почетка умјетничког стваралаштва инспирисана сам радовима моје мајке, тако ми се родила и идеја за овај рад. Тематски истражујем врло личну причу која је заживјела прошле године, а коју разрађујем кроз серију радова у различитим техникама.
Казала је то за "Глас Српске" умјетница Катарина Аћимовић говорећи о изложби "Риба" која је отворена до краја мјесеца у бањалучкој галерији "Вагон". Истакла је да је кроз дјетињство посматрала мајку у процесу израде рукотворина од конца.
- Хеклани рад у коме проналазим интересовање говори и о друштвеним класама у којима живе људи. Као неко ко је тада био нијеми посматрач, ко би тек с времена на вријеме бацио поглед на неки рад који би тада био у процесу стварања, највише бих обраћала пажњу на облике и симболе који би били представљени на тим мајчиним радовима. Иако ти симболи нису имали неку одређену сврху и дубљу симболику, то ме је мотивисало да се предам мало дубље у истраживање - објаснила је Аћимовићева.
Како је казала, тренутно истражује хеклане мајчине радове, а од свих симбола привукао ју је симбол рибе.
- Заинтересовао ме је мотив рибе, али и бијели конац у рукотворинама жена са села. Мотив риба за мене представља симбол жене. Док значајност мајчиних радова, конкретно рибе, инспирише да њен рад осавременим и реализујем на свој начин, а да остане основа нетакнута. Тако настаје рад "Лице", мајчин рад хеклана риба која је и полазна тачка за остале радове и настанак назива самог концепта - казала је Аћимовићева.
Будући да у свом раду умјетница истражује породично насљеђе, она сматра да је потребно доста више радити на обнови и модернизацији мајчиних и бакиних умјетнина у данашњем добу.
- Питам се да ли вез у Републици Српској има будућност? Вријеме ће показати има ли заиста будућност у Српској или ће потпуно нестати. Ипак, за сада ова умјетност опстаје захваљујући креативним и талентованим појединцима који се боре да у модерном добу сачувају остатке некадашњег времена - рекла је она.
У оквиру поставке издваја се рад "Ревитализација" који је настао од мајчиних хекланих радова од којих Аћимовићева ствара нови умјетнички рад - блејзер.
- Овим радом излазим и из властитих умјетничких оквира, стварајући одјевни предмет, улазим у поље моде, али задржавајући се на питању утицаја традиције на савремено визуелно стваралаштво - додала је она.
Нагласила је да својим радом жели да осавремени, али и да оживи традицију женског заната који је неправедно заборављен и запостављен.
Говорећи о раду галерије "Вагон" Аћимовићева је истакла да је овај простор веома интересантан и значајан, јер има за циљ да едукује публику и покаже шта је то квалитетна умјетност и да би заинтересовани за умјетност могли препознати шта је то добро дјело, а шта није.
- Такође, "Вагон" младим умјетницима пружа шансу да направе прве професионалне кораке и контакте са публиком. Нешто што је ново и значајно у Српској, јесте што галерија главни значај даје савременим умјетницима - закључила је Аћимовићева.
ЖЕНЕ У УМЈЕТНОСТИ
Катарина Аћимовић кроз свој рад бави се и позицијом жена у свијету умјетности, а казала је да осврнемо ли се уназад кроз историју, примијетићемо да је у савременом друштву остварен значајан напредак у еманципацији жена на многим пољима.
- Све више жена почиње бити препознатљиво у савременој умјетности као и у сродним дјелатностима. Много више жена данас добија статус кустоскиње, галеристкиње, директорице музеја и других позиција у културним установама - рекла је она.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.