Изложба писама и рукописа Франца Кафке: Процес стварања књижевне иконе 

Књижевник, који је рођен у Прагу 1883, а умро прије тачно једног вијека, 3. јуна, у 40. години, постао је познат у по ноћним морама обичних људи заробљених у непробојним бирократским лавиринтима у романима и причама као што су "Преображај", "Процес" и "Замак".

Изложба "Кафка: Стварање иконе", приређена је са идејом да се обиљежи стогодишњица Кафкине смрти 1924. године и представиће оригиналне рукописе најпознатијих његових дјела из колекције и међународних позајмица. Централни дио изложбе, која траје до октобра, биће оригинални рукопис Кафкине приче "Преображај", у којој се Грегор Самса буди и открива да је претворен у џиновског инсекта. Архива је била похрањена у трезору банке у Цириху дуги низ година, све до 1961. године, када је сер Малколм Пасли, сарадник на колеџу у Оксфорду, преговарао са Кафкиним насљедницима да материјал буде стављен на трајну позајмицу библиотеци "Бодлеана".

Међутим, 2011. године потомци Кафкине сестре Отле хтели су да продају писма која јој је Кафка писао. Библиотека "Бодлеана" је посредовала у договору у којем су их Оксфордске библиотеке и Њемачки књижени архив у Марбаху заједно купили. Други Кафкини радови, укључујући рукопис "Процеса", чувају се у Њемачком књижевном архиву, док се неки од рукописа чувају у Националној библиотеци Израела у Јерусалиму. Кафкина писма његовој вјереници Фелис Бауер купио је приватни колекционар за око 500.000 фунти на аукцији у Сотбију 1987. године и од тада нису виђена.

Франца Кафку, њемачког писца јеврејско-чешког поријекла, критика данас сматра једним од највећих аутора 20. вијека. Његова најзначајнија дјела, приповијетка "Преображај", те романи "Процес" и "Замак", препуни су тематике која представља архетипове отуђености, психофизичке бруталности, сукоба на релацији родитељи-дјеца, ликова на застрашујућим путовањима и мистичних трансформација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.