Ирма Беширевић, о поставци “Ф603, можда kanske maybe”: Умјетност је синтеза живота

Илијана Божић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - Треба да причамо о здрављу и болести, а поготово о менталном, јер пандемија вируса корона је колективна траума кроз коју пролази цијели свијет, а ми на овом подручју нисмо обрадили ни претходну колективну трауму. То се таложи, не разговара се, а симптоми су свуда.

Казала је то млада умјетница Ирма Беширевић за “Глас Српске” говорећи о изложби “Ф603, можда kanske maybe”, која је до 12. септембра отворена у галерији “Вагон” у Бањалуци. Ријеч је о колекцији радова који су настајали током године сакупљањем, прерађивањем и сортирањем, а радови су рађени на пластици.

Беширевићева је истакла да је умјетност за њу синтеза живота, јер су како каже умјетност и живот нераздвојни, а објашњавајући назив ове поставке рекла је да она говори о здрављу и болести физичког тијела, али и дигиталног, јер је дигитала продужетак.

- Назив “Ф603, можда kanske maybe” је дијагноза. Једног дана сам својој мајци читала налаз и онда сам наишла на реченицу у којој се спомиње Ф603 па сам рекла можда је то. Остало ми је упечатљиво па сам одлучила да тако назовем изложбу. Она је донекле посвећена мојој мајци - рекла је она.

Нагласила је да је поставка, као што јој и назив алудира, склоп симптома.

- Изложба је интимна и први пут сам ишла тим током. Ријеч је о обрађивању одређених симптома и стања састављених у цјелину. Тако је једно дјело позитиван тест на ковид. Одатле креће читав низ - рекла је она.

Ту су и двије слике које гледају једна на другу, а како каже Беширевићева ту је ријеч о истој ствари, али у другом облику.

- Једна носи назив “Хеликобактерија” и на њој је осликано истраживање личног карактера, док је прича на другој циклус који није прилагођен ни језиком нити је за приказивање публици. Веома је интиман - казала је она и додала да док је стварала ова дјела није имала изложбу у виду.

Након поменутих слика слиједи рад “Они који напуштају - мртви дијелови тијела” и ту можемо да видимо косу, кост, кожу, крв, нокте, жваке, фластере и пластику.

- На том раду је склопљено тијело од мртвих дијелова тијела, оног што нам је најближе, а што нас напушта склапајући људски отпад. С тим да треба да имамо у виду да се обнављамо. Односно након седам година ниједна ћелија у нама није иста па ходамо као копије наше прошлости. То је повезано са интернетом, јер и на интернету склапамо верзије себе стварајући личност коју желимо да прикажемо свијету, а ово на овом раду је оно што одлази у смеће - објаснила је Беширевићева.

На слици “Постковид главобоља” умјетница је обрађивала моменат кад није могла да чита, ни да ради. На поставци су и дигитализовани цртежи на пластици које је током године скупљала у дневнику. На једном исјечку пише: “Имамо сад, иако је све прошло” који говори о присутности, јер како каже Беширевићева имамо све, али конзумеристички приступамо животу, а присутности мало имамо.

- Ова поставка показује колико је људско тијело фантастично и сложено. Нема ништа сложеније него мозак и свијест у мозгу - испричала је она.

Будући да су сви радови рађени на пластици, умјетница је то објаснила тиме што се пластика провлачи кроз све на свијету. Према њеним ријечима пластика симболизује бесмртност, јер је материјал који ће остати вјечно међу нама. Проговорила је и о односу човјека и технике с којом се свакодневно сусрећемо, који је, како каже, проблематичан, јер не постоје регулације које штите човјека од капитализима у којем живимо.

- Живимо у зачетку технолошке револуције. Кад је била индустријална револуција, која је претходила овој, аутомобили нису имала појасеве, људи нису имали путеве док нису схватили то и увели безбједносне мјере. Е тако је и сад нама са интернетом - закључила је Беширевићева.

Занимљиво је да је ова млада умјетница основну и средњу школу завршила у Шведској, гдје јој живе родитељи, али је након тога одлучила да остане у Бањалуци и да овдје ствара интермедијалну умјетност.

- Овдје је све веома блиско, доступно је много тога. У Шведској људи стају у ред за све. Свјесна сам да сам овдје добила доста прилика које не видим да би се десиле у Шведској, јер овдје сам на свом, а тамо ћу заувијек бити дијете имиграната - објаснила је она.

Млади дух

Беширевићева је истакла да је галерија “Вагон” међу првим званичним иницијативама које нису андерграунд.

- “Вагон” бира да подстиче младе савремене умјетнике, а тај млади дух је веома битан и овдје га заиста има - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана