"Змијана" Вида Вицка Вукелића: Снажна и лијепа жена у патријархалном свијету

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа КЗ "Васо Пелагић" објавила је нову књигу "Змијана" српског књижевника и публицисте Вида Вицка Вукелића.

Приповијетка "Змијана" је прича писана архаичним змијањским језиком који у многоме подсјећа на Кочића, помало на Дамјановића, али је уједно и другачија, своја.

Змијана је жена лијепог изгледа, пуначка, млада, јаке крви, вриједна, дивног гласа и много занимљива особа која има такву природну енергију да се својом удајом и доласком за Вукосава, како каже сам аутор "село Змијеном запалило!"

"Она је знала све земљорадничке и кућне послове да обавља и у томе ужива, а то се најбоље види у њеној пјесми коју из грла испусти и очара село. Очара мушку популацију змијањских села, а жене не, жене су много љубоморне биле", гласи кратки опис овог дјела.

Бањалучки књижевник истиче да је приповијетку написао за седам дана те да се она једноставно излила из мастила његове оловке.

- Приповијетку сам писао седам дана, она се једноставно излила из мастила моје оловке. Зато кажем да је умјетничко дјело заправо поглед Господа кроз умјетника. Ја сам само преносилац идеје небеске љубави - рекао је Вукелић. Како писац истиче привукла га је контрадикторност карактера и изгледа главне јунакиње.

- Необична по имену, Змијана је и особеног карактера, јаке крви на своју преткињу Мргуду, а по души мекана,  податна у сваком смислу - рекао је Вукелић.

Књижевник и рецензент ове књиге професор др Душко Певуља напомиње да Вукелића привлачи завичајни језик, чију љепоту звучности и изражајну моћ добро познаје.

- Вукелића привлачи завичајни језик, чију љепоту звучности и изражајну моћ добро познаје, а онда и обичаји и нарави људи оног потпланинског змијањског ареала, како га је крстио његов највећи пјесник Петар Кочић - рекао је Певуља. Такође, Певуља наводи да је аутор обликовао прилично сложен карактер и да се представа о јунакињи креће од сеоских прича.

- Аутор је обликовао прилично сложен карактер, а читалачка представа о главној јунакињи креће се од сеоских прича о њој, њеног оспоравања тих нагађања и једне приповједачке дистанцираности између те двије представе о Змијани - рекао Певуља.

Књижевник Зоран Костић истиче у свом осврту на књигу да Змијана има искрен однос и према животу и према људима.

- У основи, Змијана има искрен однос и према животу и према људима, а има га, упркос честим невјерствима, и према свом човјеку Вуји, макар то, на први поглед, дјеловало противрјечно, главна јунакиња је и према свом суђенику искрена, јер себе зна да дијели, оно њено што припада њеном изабранику, она ником другом не даје, дочим, (по народским причама) онај вишак путености (на чему се и држи приповијест) - чини Змијанино суштаство, вјечно у потрази за мушким признањем пренаглашеном женству - рекао је Костић.

Име

Како аутор истиче, назив књига дугује оном што је дјевојка Јана својом појавом и карактером у селу изазвала.

- Необично име је добила тако што је наслиједила име покојне бабе Јане, а жене су је из љубоморе назвале змија, тако да се неко домишљат у Голешима нашао, па је жену Змијаном назвао и то је име у народу остало - наводи Вукелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.