Вук створио савршенство српске азбуке

Бањалука, Нови Сад - Зна се шта је име Вука Стефановића Караџића у српском језику.

Имао је против себе тадашње вријеме и институције и није лако било носити се са толиким проблемима и са толиким националним задатком.

Рекао је ово за “Глас Српске” лингвиста Милорад Телебак осврћући се на 225. годину од рођења реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. 

Телебак је истакао да је творац фонетског принципа и српског правописа створио савршенство азбуке, за коју је говорио да омогућава свакоме да од ручка до вечере може да научи да пише и чита.

Лингвиста подсјећа да Вуку С. Караџићу није било лако радити у времену у којем је живио и подсјећа на чињеницу да је реформатор успио да прокрстари све српске крајеве и да сачува, обради и понуди свијету оно што српски народ чини великим народом, са развијеном културом и традицијом.

Поводом 225 година од рођења Вука Стефановића Караџића управник Библиотеке Матице српске из Новог Сада и уредник Издавачког центра Матице српске Миро Вуксановић за антологијску едицију “Десет векова српске књижевности” приредио је и српски рјечник под називом “Српски речник или азбучни роман”.

- Окупио сам све књижевне примере из издања 1818. и 1852. године,  а то  је  први пут да се из те знамените књиге одаберу књижевни примерци и да се одвоје од оног лексикографског и оног што је на немачком и латинском - објаснио је Вуксановић.

Како каже, на тај начин ће се добити ново Вуково дјело које се може лако и лијепо читати.

Вук С. Караџић је имао и историографска свједочанства (већином сјећања), бавио се неком врстом етнографије, организовао истраживања широм српских земаља и водио је огромну преписку.

Његове идеје имале су одлучујућу улогу 1847. године када су изашле “Песме” Бранка Радичевића, писане Вуковим правописом, а Ђура Даничић је текстом “Рат за српски језик и правопис” практично доказао оправданост Вукове реформе.

Цијела епоха српског романтизма била је великом дијелом под његовим утицајем.

Углед

Вук Караџић је временом стекао углед међу интелектуалцима Европе, чак и код умова какви су били Гете или Ранке, а универзитет у Јени прогласио га је почасним доктором.

У Лајпцигу је студирао медицину, али због недовољног предзнања и материјалних неприлика није могао да прати студије.

За научне заслуге је 1826. године добио пензију руског цара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.