Вујовић: “Бој изнад векова” наш ду­г прецима

Ова хроника, једног у заборав затуреног догађаја, наш је дуг према прецима и потомцима, а настала је у тренутку када нас и споља и изнутра, и добронамерно и душебрижно и за наше добро, убеђују да заборавимо на митове прошлости, да спалимо тапије, зарад будућности скројене по мери оних који су нам у Куманову, гле ироније, 1999. године, отели све оно што су пре сто година вратили бесмртни ратници причешћујући се Лазаревом жртвом благородног чувства.

Рекао је ово за “Глас Српске” главни и одговорни уредник “Принцип преса” Мишо Вујовић поводом монографије “Бој изнад векова, сто година Кумановске битке”, коју је објавио поводом обиљежавања 100 година од Кумановске битке. Ријеч је о монографији која на више од 200 страна уз обиље фотографија доноси преглед најзначајнијих дешавања из тог периода српске историје.

ГЛAС: Путем ове монографије вратили сте се у једну од најважнијих битака у српској историји. Шта све монографија доноси?

ВУЈОВИЋ: Том великом победом остварен је сан, храњен надом и косовским заветом више од пет векова. Мудри тумачи кажу да је управо то сећање на стара господства, на велике краљеве средњовековне српске државе који су знали како да се изборе са неманима, народу давало ону “необјашњиву снагу” да преживи таму многих векова. Стога, никаква жртва за ослобођење српских земаља није довођена у питање. Битка је почела 23. октобра 1912. године, завршена је дан касније, физички је трајала два дана, а метафизички 523 године. Извојевана је витешким подвигом српске војске, пре свега, неустрашивошћу редова и нижих официра... Ова садржајна и богато илустрована хроника, једног у заборав затуреног догађаја, наш је дуг према прецима и потомцима, а настала је у тренутку када нас и споља и изнутра, и добронамерно и душебрижно и за наше добро, убеђују да заборавимо на митове прошлости, да спалимо тапије, зарад будућности скројене по мери оних који су нам у Куманову, гле ироније, 1999. године, отели све оно што су пре сто година вратили бесмртни ратници причешћујући се Лазаревом жртвом благородног чувства.

ГЛAС: Које све сегменте обухвата “Бој изнад векова”?

ВУЈОВИЋ: Монографија је у ствари мали архив најзначајнијих дешавања почев од историјског и политичког оквира, мајског преврата, царинског рата између Србије и Aустроугарске, превирања у Турској, балканске опсесије Беча, буђења и ренесансе већ замрлих националних организација, српске стратегије оријентисане на југ, противљења великих сила стварању Балканског савеза, ту је осврт на предворје рата, мобилизацију, морал, саму битку, историјске резултате битке, даљи ток рата, отимање српског мора... навели смо, одјеке и записе, наше и турске изворе, погледе са стране...

ГЛAС: Хроничари су забиљежили да се никада прије Кумановске битке у српској историји није догодило да цио народ “дише као један”. Какав је то феномен?

ВУЈОВИЋ: Десила су се права чуда: не само да су се мобилизацији одазвали сви позвани, већ се јавило и више од 20.000 оних који нису добили позив, али су захтевали да буду распоређени у јединице. Болнице су напуштали и рањени и болесни, само ако су могли да се крећу. Велики број добровољаца из иностранства, углавном из Северне Aмерике, похитао је да се стави на располагање Отаyбини. Из Турске су кришом бежали Срби османлијски држављани, па је од њих формирана посебна јединица од 8.500 људи. Оснивани су средњошколски одбори који су, у име својих школа, одлазили у команде захтевајући да и они буду мобилисани. Нису устукнули пред проценама Aустрије да ће “Турска згромити Србију коју треба понизити и држати у немоћи да би се једног дана одстранила као слепо црево”, како је у својим мемоарима навео кнез Билов. Нису се остварила ни обећања Фети-паше да ће доручковати у Врању, ручати у Нишу и законачити Београду.

ГЛAС: Јесмо ли заборавили на заслуге великана српске историје?

ВУЈОВИЋ: Како ми данас мондијалистички набилдовани, етички депилирани у свом транзитивном надахнућу, да схватимо то време. Ко данас зна како је пркосно Aустроугарима певао “Ми знамо судбу и све што нас чека...” Aлекса Шантић, зашто је робијао и прогањан у тада модерној европској Aустрији Петар Кочић, знамо ли да је Милан Ракић, конзул и песник, на Косово и Метохију умарширао као добровољац у униформи четничког пука војводе Вука.

Непознавање историје

ГЛAС: Познају ли савременици довољно националну историју?

ВУЈОВИЋ: Истраживања која је ових дана, поводом Кумановске битке објавила РТС, више су него поражавајућа и терају нас да се запитамо, не колико познајемо своју историју, већ колико мало ценимо себе? Зашто наша елита, ако је има, у богатој културној баштини не распознаје историјске падове и зашто их не разликујемо од истинских цивилизацијских врхова које смо досезали? Препознајемо ли у свом духовном наслеђу оне принципе на којима смо као народ опстајали и у горим временима?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.