“Вински сонети” Ранка Павловића славе хедонизам и животну енергију

Данко Кузмановић
“Вински сонети” Ранка Павловића славе хедонизам и животну енергију

Бањалука - У протеклом рату, чије ожиљке носимо и чије ожиљке ће носити и наше потомци, било је много тога пред чим пјесник није могао остати равнодушан - морао је о томе нешто да каже, морао је стихом да искаже свој бол и свој протест. Ја сам тада неке од тих тема исказао сонетом. Сонет се показао као нека форма која ту патњу можда може најпотпуније исказати.

Рекао је ово Ранко Павловић на промоцији своје нове збирке “Вински сонети”, која је одржана у вијећници Банског двора Културног центра у организацији Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив”.

Модератор вечери је била Вања Шушњар-Чанковић, а о збирци су говорили рецензент Жељка Аврић и аутор.

Вино је опјевано у епским и љубавним пјесмама, а Ранко Павловић је реченицама у уводу овог текста открио зашто се опредијелио баш за сонет као књижевну форму.  Осврнуо се и на друге своје збирке сонета.

- Збирка “Кости и сјеме” није у цјелини сонетна, него у себи садржи двадесетак сонета. Књижевна критика је пишући о тој збирци истакла управо те сонете, сматрајући да су бољи дио књиге. Послије тога бавио сам се не монасима и монашким животом, него монашким односом према ономе чиме се бавим, тако је настала збирка пјесама “Монашки сонети” - рекао је Павловић.

Павловић је казао да се за вино почео занимати слушајући савјет свог љекара.

- Почео сам да пијем вино, послушавши савјет свог љекара, али никад пуно - чашу или двије. Када сам то божанско пиће почео да пијем, схватио сам да постоје пића која кријепе тијело, као што је добро попити домаћу ракију, али и када је вани топло добро је попити пиво, али вино је окрепа за душу. Вино је причесно пиће, обредно пиће, у свакој капљици вина човјек може наћи зрнце сунца. Вино као тема је изабрало сонет да се кроз њега искаже - казао је Павловић.

Вино, како је објаснио Павловић, представља и сам живот.

- Вино представља живот, али онакав какав бисмо ми жељели да нам буде. Ја никад нисам срео или негдје прочитао вијест да су се негдје напили вина па се потукли, нисам видио да се неко опио вином па убио некога. Мислим да вино оплемењује и можда је у томе суштина, али има и до нашег односа према вину. Не треба га схватати као пиће него као окрепу. Увијек је чаша битнија за окрепу душе него боца - истакао је Павловић. 

“Вински сонети” славе хедонизам, страст и, како каже Жељка Аврић, представљају апотеозу животу и животној енергији.

- Овом збирком Ранко Павловић заправо наставља своју поетику савршене једноставности. У стваралаштву Ранка Павловића ја највише волим то што од пуке случајности, ситнице, наоко само детаља, он гради причу, пјесму. Када узмемо само наслове и теме његових збирки, видимо да у књижевности нема малих и великих тема - објаснила је Аврићева.

Ријеч рецензента

- Вино има моћ да узвиси човјека, подари му ведрину и говорнички дар, да отвара пут до женских срца, склапа примирја, налази пријатеље. Вино је пиће и радости и жалости. Њиме прослављамо рођење дјетета, обиљежавамо успјехе и различита славља, али и испраћамо на посљедњи починак. Вино симболише и невину Христову крв и много тога још - навела је Аврићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана