Виљем Шекспир - Непресушни извор мудрости

Док живе његова дјела, живи позориште, живе стотине и стотине студијских програма који обрађују његове драме, живи инспирација за ново, јер његове ријечи, дијалози и ликови, непресушан су извор мудрости, поучности, суза и смијеха.

Од “Хамлета”, “Ромеа и Јулије”, “Краља Лира”, “Магбета”, преко “Ричарда Трећег”, “Јулија Цезара”, “Краља Џона”, “Млетачког трговца”, до “Отела”, “Сна љетне вечери” , “Укроћене горопади” и “Богојављенске ноћи”, скоро сва Шекспирова дјела читана су и анализирана, из разних аспеката.

Шекспир је био писац, пјесник и глумац. Рођен је 1564. године у Енглеској, у Стратфорду на Ејвону, због чега га називају и бардом од Ејвона, али и енглеским националним пјесником. Његово писање обухвата 39 драма и 154 сонета, те бројне друге одвојене стихове. Превођен је на скоро све значајније свјетске језике, а према његовим дјелима широм свијета рађене су позоришне и филмске адаптације. Стотинама година након смрти, остаје један од књижевника којег највише изучавају људи широм свијета, било да је то у академским круговима или просто, у круговима љубитеља и посвећеника књижевности и историје.

Мотиви, идеје и мисли у којима се читалац проналази, ликови с којима се поистовјећује, интриге и сукоби на дворовима, друштвено уређење, преваре, несрећа у љубави и општа животна трагедија, оно су што Шекспира чини вјечним, док год игдје постоји траг његовог рада.

За живота је био цијењен и поштован, али његова репутација достигла је врхунац тек који вијек након његове смрти, у 19. вијеку. Ствараоци романтизма истицали су Шекспирову генијалност у свему што је писао, а викторијанци су га славили као идола.

“Сутра, и сутра, и сутра, пуже овим ситним темпом из дана у дан, до посљедњег слога забиљеженог времена. И сви наши јучерашњи дани су освјетљавали будале. Пут у прашњаву смрт. Напоље, вани, кратка свијећо! Живот је само сјенка која хода” писао је Шекспир у Магбету, а његова дјела, посебно “Хамлет” и “Ромео и Јулија” посебно често су цитирана. О тој распростањености свједоче и разна убацивања цитата “бити или не бити”, “није злато све што сија”, “свака лудост има своју логику” и у савремену, популарну културу, што још више доприноси поменутој савремености и свевремености.

Изузетно добро је познавао човјека, зато је тако одлично знао да створи ликове, било да им је давао најснажнију трагичност, комичности или лакдријаштво. Од обичних људи, до високе господе, племића, краљева, али и дворских луда, лакрдијаша, варалица и муљатора, Шекспир је знао све да створи.

Шекспир је учио латински,  читао Овидија, Цицерона, Вергилија, Плаута и Теренција, што је имало есенцијалан значај за његово писање, али и интегрисање неких мотива из ранијих историје у његове ликове и приче.

Шекспир се 1582. године оженио са Ен Хатавеј, која је била осам година старија од њега. Добили су троје дјеце кћерку Сузан и близанце - Јудиту и Хамнета.

Преминуо је у 52. години у родном Стратфорду, а сахрањен је у локалној цркви. “По мудрости Нестор, по генијалности Сократ, по умјетности Вергилије. Земља покрива, народ плаче, а Олимп га има”, стоји на његовој бисти, која је ту постављена 1623. године.

Датум Шекспирове смрти је 23. април 1616. године, исти дан кад је преминуо и Мигел де Сервантес, а тај дан слави се као Свјетски дан књиге и ауторских права.

Ауторство

С обзиром на то да је Шекспир написао много дјела, често је у питање довођено њихово ауторство. Наиме, сматрало се често да је он само потписивао драме које су писали други људи. Наведено је више од седамдесет особа које су могле да буду аутори, а међу њима су били Френсис Бејкон и краљица Елизабета Прва. Према истраживањима више од двадесет шекспиролога, утврђен је да је он једини творац свих својих дјела, а од података сакупљених истраживањем, написана је књига.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.