Вида Црнчевић-Басара: Без хумора не умем да пишем

Мој роман није инспирисан ничијом причом, ни истинитом ни неистинитом. Ни у једној области свог писања не користим тај метод. Сматрам да је збир искустава и знања сасвим довољан талентованом човеку да створи нову причу. То је уметност. Не волим чак ни да гледам филмове на чијој шпици пише “по истинитој причи”.

Рекла је ово у интервјуу за “Глас Српске” драматург, телевизијски сценариста и књижевник Вида Црнчевић-Басара, чији је роман “Прекомерна употреба силе” недавно изашао у издању Графичког атељеа “Дерета” из Београда, а који је изазвао велику пажњу публике и књижевне критике.

Кроз својеврсну омнибус-причу, која се одиграва у различитим крајевима Београда, Црнчевић-Басара приказује догађаје од прије готово двије деценије и читаоце враћа у не тако далеку, али, с друге стране, нимало лијепу прошлост.

* ГЛAС: Да ли су тадашњи догађаји били пресудни за тешке судбине јунака у Вашем роману?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Прича мојих јунака, самим тим и романа, јесте збир личних судбина. Време у којем живимо увек иницира догађаје који следе. Тако је и у стварности, а и у фикцији. Када пишете о осетљивим душама, као што ја, између осталог, волим да чиним, гадно време је изванредно осветљење, попут рефлектора на позоришној сцени. Човек је склон да своје проблеме “гурне под тепих”. Људи ћуте и трпе, а онда (на срећу, ретки) изађу са аутоматском пушком и побију недужне људе у некаквом  тржном центру. Зато мислим да улога уметности није да замајава људе некаквим идеалним светом у којем се двоје на крају “узму” и оду на море; већ да осетљивима покаже да нису сами у свом јаду. Да и други пате. Да је нормално бити власник некакве дијагнозе у ова смутна времена.

* ГЛAС: Иако роман прича заиста тешке и тужне судбине људи, у њему има и хумора и ироније?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Не умем да пишем без хумора. Свет посматрам, што би Енглези рекли, “са мајмуном на рамену”. Хумор у роману није последица мога плана да олакшам читање тешких и тужних редова, већ део мене, и део света, онаквог како га видим.

* ГЛAС: Познати сте и као драмски писац. Колико се разликује писање за театар и писање прозе?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Школована сам за писање драма и сценарија, али, потпуну слободу ипак осећам када пишем прозу. И оно прво је забавно. Одувек сам писала приче, можда сада објавим збирку. Видећемо да ли ће издавачи бити заинтересовани.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили квалитет данашњих драмских текстова? Имамо ли младих талентованих писаца који би можда могли да наслиједе велике српске драмске писце?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Не бих смела да дајем процену, јер не стижем довољно да идем у позориште, нити да читам драмске текстове. Међутим, убеђена сам да имамо талентоване драмске писце, увек смо их имали. Не знам зашто би се то прекинуло. Ево, да не будем тајанствена, од аутора веома ценим Милену Марковић. На пример.

* ГЛAС: Постоји ли, по Вама, данас криза читања? Како читаоца вратити књизи и истинским људским вриједностима?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Човек ради што мора. Прати време у којем живи. Свака генерација је другачија од претходне. Лично бих волела да се више чита, волела бих и да ја више читам. Aли, ко смо ми да кажемо шта су “праве људске вредности”, када су људи у беспоштедној борби за пуко преживљавање? Мислим да књига увек помаже, и сигурно је да нисам усамљена у том мишљењу. Ево, ако неко хоће да ме послуша, нека узме нешто и нека чита. Било шта. То је мој допринос борби против кризе читања. И мој роман, такође.

Екранизација

* ГЛAС: Радите ли можда на новим умјетничким пројектима и јесте ли размишљали о екранизацији романа “Прекомерна употреба силе”?

ЦРНЧЕВИЋ-БAСAРA: Радим, радим. Пишем комедију за позориште и размишљам о новом роману. Можда ћу објавити и приче. Видећемо. Размишљала сам о екранизацији романа “Прекомерна употреба силе”. Ваљда ће још неко размишљати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.