Vida Crnčević-Basara: Bez humora ne umem da pišem

Moj roman nije inspirisan ničijom pričom, ni istinitom ni neistinitom. Ni u jednoj oblasti svog pisanja ne koristim taj metod. Smatram da je zbir iskustava i znanja sasvim dovoljan talentovanom čoveku da stvori novu priču. To je umetnost. Ne volim čak ni da gledam filmove na čijoj špici piše “po istinitoj priči”.

Rekla je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” dramaturg, televizijski scenarista i književnik Vida Crnčević-Basara, čiji je roman “Prekomerna upotreba sile” nedavno izašao u izdanju Grafičkog ateljea “Dereta” iz Beograda, a koji je izazvao veliku pažnju publike i književne kritike.

Kroz svojevrsnu omnibus-priču, koja se odigrava u različitim krajevima Beograda, Crnčević-Basara prikazuje događaje od prije gotovo dvije decenije i čitaoce vraća u ne tako daleku, ali, s druge strane, nimalo lijepu prošlost.

* GLAS: Da li su tadašnji događaji bili presudni za teške sudbine junaka u Vašem romanu?

CRNČEVIĆ-BASARA: Priča mojih junaka, samim tim i romana, jeste zbir ličnih sudbina. Vreme u kojem živimo uvek inicira događaje koji slede. Tako je i u stvarnosti, a i u fikciji. Kada pišete o osetljivim dušama, kao što ja, između ostalog, volim da činim, gadno vreme je izvanredno osvetljenje, poput reflektora na pozorišnoj sceni. Čovek je sklon da svoje probleme “gurne pod tepih”. Ljudi ćute i trpe, a onda (na sreću, retki) izađu sa automatskom puškom i pobiju nedužne ljude u nekakvom  tržnom centru. Zato mislim da uloga umetnosti nije da zamajava ljude nekakvim idealnim svetom u kojem se dvoje na kraju “uzmu” i odu na more; već da osetljivima pokaže da nisu sami u svom jadu. Da i drugi pate. Da je normalno biti vlasnik nekakve dijagnoze u ova smutna vremena.

* GLAS: Iako roman priča zaista teške i tužne sudbine ljudi, u njemu ima i humora i ironije?

CRNČEVIĆ-BASARA: Ne umem da pišem bez humora. Svet posmatram, što bi Englezi rekli, “sa majmunom na ramenu”. Humor u romanu nije posledica moga plana da olakšam čitanje teških i tužnih redova, već deo mene, i deo sveta, onakvog kako ga vidim.

* GLAS: Poznati ste i kao dramski pisac. Koliko se razlikuje pisanje za teatar i pisanje proze?

CRNČEVIĆ-BASARA: Školovana sam za pisanje drama i scenarija, ali, potpunu slobodu ipak osećam kada pišem prozu. I ono prvo je zabavno. Oduvek sam pisala priče, možda sada objavim zbirku. Videćemo da li će izdavači biti zainteresovani.

* GLAS: Kako biste ocijenili kvalitet današnjih dramskih tekstova? Imamo li mladih talentovanih pisaca koji bi možda mogli da naslijede velike srpske dramske pisce?

CRNČEVIĆ-BASARA: Ne bih smela da dajem procenu, jer ne stižem dovoljno da idem u pozorište, niti da čitam dramske tekstove. Međutim, ubeđena sam da imamo talentovane dramske pisce, uvek smo ih imali. Ne znam zašto bi se to prekinulo. Evo, da ne budem tajanstvena, od autora veoma cenim Milenu Marković. Na primer.

* GLAS: Postoji li, po Vama, danas kriza čitanja? Kako čitaoca vratiti knjizi i istinskim ljudskim vrijednostima?

CRNČEVIĆ-BASARA: Čovek radi što mora. Prati vreme u kojem živi. Svaka generacija je drugačija od prethodne. Lično bih volela da se više čita, volela bih i da ja više čitam. Ali, ko smo mi da kažemo šta su “prave ljudske vrednosti”, kada su ljudi u bespoštednoj borbi za puko preživljavanje? Mislim da knjiga uvek pomaže, i sigurno je da nisam usamljena u tom mišljenju. Evo, ako neko hoće da me posluša, neka uzme nešto i neka čita. Bilo šta. To je moj doprinos borbi protiv krize čitanja. I moj roman, takođe.

Ekranizacija

* GLAS: Radite li možda na novim umjetničkim projektima i jeste li razmišljali o ekranizaciji romana “Prekomerna upotreba sile”?

CRNČEVIĆ-BASARA: Radim, radim. Pišem komediju za pozorište i razmišljam o novom romanu. Možda ću objaviti i priče. Videćemo. Razmišljala sam o ekranizaciji romana “Prekomerna upotreba sile”. Valjda će još neko razmišljati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.