Умјетник против терора времена

СТОКХОЛМ - Нобелова награда за књижевност додијељена је Краснахоркаију због убједљивог и визионарског стваралаштва које, усред апокалиптичког терора, потврђује моћ умјетности.

Овим ријечима је шесточлани жири Шведске краљевске академије  образложио одлуку да мађарски аутор Ласло Краснахоркаи буде овогодишњи лауреат Нобелове награде за књижевност.

Краснахоркаи je рођен у градићу Гјули на југоистоку Мађарске 1954. године, а слично рурално окружење искористио је за свој вјероватно најпознатији роман "Сатантанго" из 1985. године. То му је заправо био деби роман и он описује групу очајних грађана напуштене колективне фарме негдје у Мађарској непосредно пред пад комунизма. На сцени се појављују особе за које се вјеровало да су мртве, а које сви присутни сматрају гласницима наде или, напротив, судњег дана, док се сатански елементи из наслова крију у томе што придошлице манипулишу становницима који се надају спасењу.

Меланхолична  клаустрофобична проза Ласла Краснахоркаија, са својим дугим, меандрирајућим, али прецизним реченицама, доноси апсурдну и чулну сагу разапету између баналности и апокалипсе, и сврстава га у одабрано друштво европских писаца као што су Кафка, Бекет или Бернхард.

Америчка критичарка Сузан Монтаг прогласила га је мајстором апокалипсе у модерној књижевности, након што је прочитала његову другу књигу под називом "Меланхолија отпора", иако он у својим интервјуима тврди да се не бави будућношћу.

- Апокалипса није појединачни догађај, како пријети пророчанство Новог завјета о посљедњем суду. Апокалипса је процес који траје већ јако дуго и трајаће још јако дуго. Апокалипса је суд који је у току. Можемо се само заваравати будућношћу, нада увијек припада будућности. А будућност никада не долази. Увијек је пред вратима. Постоји само оно што је сада. Не знамо ништа о прошлости јер оно што сматрамо прошлошћу је само прича о прошлости. У стварности, садашњост је такође само прича. Садржи и причу о прошлости и будућности која никада неће доћи. Али барем оно што живимо као садашњост постоји. И само то постоји. Пакао и рај су на Земљи и овдје су сада. Не морамо их чекати. Па ипак, чекамо, тјешећи се мноштвом наде - рекао је Краснахоркаи.

Мађарски великан је добитник неколицине важних награда попут Букерове награде, а још ранијих година његово име се помињало када је у питању Нобелова награда за књижевност. Међу важнијим дјелима налазе се још књиге: "Заточеник из Урге" (1992), "Рат и рат" (1999), "Пустошење и туга под капом небеском!" (2004), "Сеиобо је боравио тамо доле" (2008), "Последњи курјак" (2009) и друге. Неколико његових дјела адаптирано је у дугометражне филмове. "Сатантанго" (1985) и "Меланхолија отпора" (1989) је режирао култни  мађарски филмски стваралац Бела Тар, с којим Краснахоркаи има дугогодишње креативно партнерство.

Осим тога, Краснахоркаи је написао неколико сценарија за Тарове филмове, укључујући "Проклетство" из 1988.  и  филм "Торински коњ" из 2011. године,  један од Тарових најхваљенијих филмова.

Годинама је радио и писао широм свијета, а посљедњих година живи повучено у брдима мађарске општине Песта. Преводе његових романа на српски језик објављивале су издавачке куће "Дерета" и "Плато".

Да подсјетимо, прошлогодишња добитница Нобелове награде за књижевност била је јужнокорејска ауторка Хан Канг.

Историјат

Нобелова награда за књижевност додјељује се од 1901. године и до сада је додијељено 117 награда, а међу лауреатима су 103 мушкарца и 17 жена.

Нобелову награду за књижевност је четири пута добило више аутора. Најмлађи лауреат имао је 41 годину, а најстарији 87 година. Члан ове академије Стив Сем-Сандберг објаснио је нешто више о томе како тече процес селекције.

- Главни критеријум је књижевни квалитет, нешто што превазилази језике и географију и што се тешко описује, али када то видите или прочитате, знате да је то то. Гледамо и цијелу каријеру, да ли ту има више дјела, односно неки развој ка том квалитету - рекао је Сем-Сандберг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.