У Источном Сарајеву промовисан роман Бранка Брђанина Бајовића

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Жељка Пржуљ истакла је да је код Бајовића већ устаљен поступак да се у оквиру корица једне књиге често нађе још неки рукопис у настајању.

“То обично пишу ликови који су дио те његове радње. Није случајно тако назван овај роман, јер 2003. године професор Брђанин је објавио роман 'Михаил' и постоји веза између ова два романа. Настављају се судбине одређених ликова, а такође има везе и са романом 'Сила'“, изјавила је Пржуљева новинарима.

Она је појаснила да један од ликова који је био главни лик и у роману “Сила” који говори о љубави према Сарајеву, његова судбина се наставља и у овом роману с тим што је претежно радња заснована на периоду одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године.

“Само што се приповиједа са извјесне временске дистанце, из 1999. године. С једне стране, не сасвим директно, покреће и тему сеоба као једног општег мјеста топоса у српској књижевности, али нажалост и топоса српске националне историје, бар када је у питању историја сарајевских Срба”, истакла је Пржуљева.

Бајовић је изјавио да му је намјера била да направи круг кратких романа, односно у шест књига, има их укупно девет.

Говорећи о вези романа “Михаил” са овим романом, Бајовић је истакао да је ријеч о цикличном завршетку приче.

“То мало људе збуњује. У наслову се види прво име па запета која означава уствари други роман у истим корицама. Практично, не да бих се око тога шалио, него је тешко наговорити издаваче да објаве. Тако да сам три посљедње књиге штампао из трика, типично сарајевски уличарски фазон”, истакао је Бајовић.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић истакао је да је роман објављен 2018. године, али због ситуације са вирусом корона, ово је прва промоција.

Он додаје да је ријеч о шестом роману Бајовића, којим је он заокружио једну романесну структуру коју је започео романом “Михаил”, на шта и сам наслов указује.

“Успијевши да затвори једну причу у којој он говори о себи, о граду у којем је рођен, а односи се на Сарајево и једној великој теми, а то је тема сеоба из свог угла и заправо могућности или немогућности напуштања града како физичком тако и духовно са покушајем да се побјегне на једино мјесто сигурно које постоји, а то је манастир, у овом случају Света Гора”, истакао је Кнежевић.

Он је додао да се роман завршава са поруком да је судбина оних који напусте завичај или свој хабитус заправао та да се немају гдје вратити, а да нигдје нису добродошли.

Бајовић је редовни професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву и драматург Народног позоришта Републике Српске.

Поезију, прозу и драме објављује од 1975. године уз мноштво награда за књижевно, драмско и радиофонско стваралаштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.