Тушевљаковић: НИН-ова награда је највећа част коју писац може добити

Tанјуг 19.01.2026 18:27

Фото: Танјуг | Тушевљаковић: НИН-ова награда је највећа част коју писац може добити

БЕОГРАД – НИН-ову награду за роман године добио је Дарко Тушевљаковић за „Кароту“, у издању Лагуне, објавио је данас жири на свечаности у Коларчевој задужбини.

Одлуку о добитнику 72. НИН-ове награде донио је једногласно жири у саставу: предсједник Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

Након проглашења побједника 72. НИН-ове награде, Тушевљаковић је у обраћању присутнима истакао да „већу част писац у овој земљи не може да добије у књижевном смислу“.

Тушевљаковић је додао да је захвалан и почаствован што је жири издвојио његов роман.

Према његовим ријечима, при писању романа много тога је неизвјесно – да ли ће испасти онако како је писац иницијално замислио и да ли ће читалац читати текст како је то аутор замислио.

„Увек се надате да ће ваш текст оставити што дубљи траг. Кад се осврнемо на списак добитника (НИН-ове награде) види се да су то имена која су махом формирала нашу књижевност. Велика је част наћи се на том списку“, рекао је добитник.

Тушевљаковић је признао да „Карота“ „садржи неке аутобиографске елементе“.

„Олакшање је што је прича изашла из мене. Задовољан сам њом. Велики умор сам осетио након завршеног посла. Као да ме је стигао умор од две године колико је текст писан“, рекао је писац.

Тушевљаковић је потом рекао новинарима да је настојао да „тему интимног повратка у прошлост и разрачунавање са неким стварима“, која је њега прогањала, можда покрене размишљање и код читалаца.

„Свако искуство је јединствено, али искуству које има главни јунак романа носе многи људи на нашем продучју. Хтео сам на неки начин да успоставим дијалог са читаоцима о томе“, рекао је добитник.

Тушевљаковић је одговарајући на питања новинара истакао да је тешко упоређивати НИН-ову са ранија добијеном Европском наградом за књижевност.

„Европска награда за књижевност је одјекнула код нас, али је један од њених циљева био да књига добије неки нови живот у иностранству, да се покрене прича о преводима на друге језике“, навео је писац.

Према његовим ријечима, НИН-ова награда је „окренута ка нама и веће признање у књижевности код нас не можете добити“.

„Не бих директно упоређивао. Европску награду сам добио пре десет година, тако да ни ја нисам био исти ја који сам данас“, навео је писац.

У свом обраћању Јерков је оцијенио да је укупан утисак да је прошлогодишња продукција била неоубичајено висока и уједначена, тако да се „жири намучио и до последњег тренутка није било сасвим јасно на коју ће страну“.

„Жири је одлуку донео практично једногласно. Није свим члановима овај роман био први, али је био у прва три. Кад смо сабрали гласове, видели смо да смо дошли до једне врсте усаглашености и да можемо сматрати да је награда додељена једногласно“, истакао је Јерков.

Према његовим ријечима, Тушевљаковићев роман говори „о неуралгичној ствар - младом чеовкеу који је под тешком траумом напустио Задар и има невиђених мука да се кроз своју историју сети шта се стварно десило“.

Јерков је додао да је друга књига око које се највише расправљало у жирију „необичан роман, врло чудан и изненађујући“ „Разговори с вјештицом” Владимира Вујовића.

Марчетић је признала да је жирију било напорно радити, пошто је било готово 200 наслова у конкуренцији и много посла, а „велики број романа је био доста уједначен“.

Навевши да је било је сличних романа у тематском и поетичком смислу, Марчетић је додала да сматра да су у најужем избору успјели да истакну књиге које су то највише заслужиле.

У најужем избору били су и романи „Балада о убици и убици и убици” Далибора Пејића, „Фрау Бета” Лауре Барне, „Бесмртне лудости госпође Кубат” Милана Трипковића и „Опатија Светог Вартоломеја” Милоша Перишића.

Оцијенивши да су то романи који на себи својствен начин комуницирају са романескном традицијом, односно старијом књижевношћу, Марчетић је додала да је Тушевљаковићев роман „врло добар и занимљив“ и да очекује да ће бити читан са уживањем.

Весковић је оцијенио да је „Карота“ лијеп и логичан сљед романа доброг писца, који је потврдио свој таленат.

Према његовим ријечима, у „Кароти“ је отјеловљена тема која је много пута тематизована, али је Тушевљаковић причу о одрастању и грађанском рату ставио у неколико контекста.

Весковић је оцијенио да је Тушевљаковић понудио појединачну трауму и појединачну причу која превазилази дневно, и да је то лијеп искорак у теми која је много пута коришћена, „али не на овакав начин“.

Напоменувши да је у најуђем избору било „неколико квалитативно сличних књига“, Весковић је додао да је жири „у нијансама“ покушао да дође до вјеродостојне одлуке.

Младеновић је истакла да је било задовољство читати и разговарати о награђеном роману, док је љепши дио жирирања био што је имала прилику да у том својству прати романску продукцију.

Према њеним ријечима, чланови жирија су се прилично усагласили када су у питању књижевне вриједности награђеног романа, док и остали наслови у ужем избору, али и неки који нису ушли у шири избор, „садрже књижевне вриједности о којима је важно говорити“.

Гвозден је рекао да су се у најуђем избору опредијелили за имена која успијевају да пронађу књижевни говор о различитим темама, издвојивши књиге Трипковића и Пејића, напоменувши да „на крају ипак остаје задовољство послије читања свих ових књига“.

Главни и одговорни уредник НИН-а Александар Тимофејев изразио је задовољство што су медији показали увијек велико интересовање за НИН-ову награду и да је видјети толико новинара у Коларцу било „феноменално“.

На конкурс за 72. НИН-ову награду за роман године у редакцију часописа НИН стигло је 195 наслова, а жири је крајем децембра, у ширем избору, изабрао 39 романа, а потом је избор почетком јануара сведен на 13 романа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.