"Тренинг за сјећања": Пјесници не умиру никад

БАЊАЛУКА - Промоција књиге "Тренинг за сјећање", збирке поезије трагично и прерано преминулог пјесника и музичара Витомира Вите Маринковића, биће одржана у Кући Милановића 28. јуна од 19:30 часова.

Књига је објављена у издању СПКД "Просвјета" из Челинца, а приредила ју је пјесникова сестра Данијела Маринковић-Орлић уз несебичну помоћ Витине породице те књижевника Боре Капетановића и Михајла Орловића како би, како она истиче у уводу књиге, сачувала сјећање на умјетнички рад покојног брата.

- Десетог јула навршава се 30 година од Витине погибије и читањем његове збирке поезије писане руком, а  чуване у породици три деценије, жељела сам приређивањем књиге пјесама "Тренинг за сјећања" подсјетити на његов живот, музику и стихове које је стварао, тихо, искрено и без калкулације - рекла је Маринковић-Орлић.

Пјесник и музичар Вито Маринковић рођен је 28. јуна 1966. године у Санском Мосту. Инспирисан радом музичара попут Боба Дилана, Ерика Клептона, "Џетро Тал", "Лед цепелин", ЕКВ… и још много чиме што је имало душу, писао је поезију и бавио се музичким радом. Његов бенд носио је име по једној од његових пјесама "Групни портрет", али идеје о нормалном животу испуњеном умјетношћу распршио је рат. Имао је само 29 година када је погинуо као припадник полиције Републике Српске 10. јула 1995. године. Иза њега су остале мајка Мара, супруга Драгана и кћерке Соња и Нела, али и сјећања која као и поезија не умиру никада.

- Аутор ове књиге је обичан човјек, пријатељ, син, брат, муж, отац, сапутник кроз младост. И није тражио аплауз. Тражио је истину, чак и када је она била груба. Писао је о друштву, љубави, о пријатељима које су рат и године разносили на све стране. Ако сте га познавали, знате о чему говорим. Ако нисте, наћи ћете га у стиховима, строфама, у паузама између пјесама. Писао је као што је живио, једноставно и без патетике. Писао је о друштву које цијени материјално, које занемарује бригу о човјеку, које заборавља етику и олако позива на сукобе. И данас, тридесет година касније, Витина поезија звучи као да је написана јуче, јер живимо у времену у којем су вриједности и даље помјерене. И можда се ништа суштински није промијенило, осим што нас је мање који памтимо - рекла је Маринковић-Орлић.

Познати пјесник Боро Капетановић написао је дирљив осврт на страницама књиге, истичући да би ова књига изненадила на много начина и самог ствараоца њеног садржаја.

- Прочитао сам твоју књигу коју је за штампу приредила твоја сестра Данијела, одабрала фантастичан наслов (и сам би се, вјерујем, изненадио) и могу ти искрено рећи, као и сви ми у то вријеме, био си пун горчине и бунта и жеље да се по сваку цијену буде аутентичан и оригиналан. И био си, мој добри Вито - написао је Капетановић.

Познати публициста, новинар и писац Михајло Орловић, који је такође био један од сарадника на овој књизи, истиче да је поезија сакупљена на њеним страницама продукт специфичног времена и духовни документ истог.

- Поезија Витомира Маринковића настала је у сјенци рата и смрти, свједочи о снази ријечи да преживе и онда кад човјек више не може. Његови стихови нису само умјетнички израз већ и документ духовног стања једног младог човјека суоченог са бесмислом насиља. Његово стваралаштво нас подсјећа да пјесник и кад ћути, говори. И кад погине, остаје - кроз пјесму - рекао је Орловић.

Књига има 84 стране на којима су сабране Витине пјесме, поговор Михајла Орловића "Сјећање које одзвања у стиховима" и осврт Боре Капетановића под називом "Златна зоб у време неубраног кукурека илити мали оглед о завичају уз осврт на књигу песама Витомира Маринковића". Уредник издања је Борис Максимовић, док је дизајн корица дјело Драгане Васић.

РИЈЕЧИ И ДЈЕЛА

Промоцију ће, осим поезије у извођењу бањалучких глумаца и разговора о књизи, обиљежити и извођење Витине пјесме "Мој новац" од стране музичара Бојана Маџара и његових сарадника.

- Људи оду, дјела остану. Да, само што неки људи, кад оду, за собом оставе ријечи, писане и пјеване, које вриједе више него дјела. Ријечи које су довољно јаке да пробуде инспирацију, окупе нас да ентузијастично оживимо предивна слова руком писана на хартији и учинимо их музиком. Не само да нас је задужио својим стиховима, за које не бисмо знали да нисмо добили част да будемо дио једног оваквог, искреног, емотивног и несвакидашњег дешавања, већ нас је Вито посредством Неле опоменуо да смо другови и кумови, који се не би окупили да није његових ријечи. Тамо гдје људи и дјела стану, наставља умјетност, а умјетност је позив који се не одбија - рекао је Маџар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.