Тоде Николетић: Дјеца лако препознају књижевну подвалу

Чаробни свет поетске речи за невине дечије душе, за лирске пупољке који ће и након нас чинити бољи и лепши свет за све и у поплави бруталног и бенигног садржаја оплеменити суровост живота - рекао је за "Глас Српске" пјесник и књижевник Тоде Николетић, који је већ одавно постао имиџ манифестације "Чаробни свијет поезије", која је 23. пут одржана у Источном Сарајеву. Искусни умјетник каже да није лако приближити поезију дјеци, када је тренутно поплава дигиталних технологија, друштвених мрежа и свега онога што дигиталне технологије носе са собом, али да одустајање није опција.

- Ево већ 23 године се окупљамо на том фестивалу управо из тих разлога, да у одређеном смислу пронађемо оне малишане, оне лирске пупољке који ће наставити ову нашу књижевну мисију. Ово говорим управо из тог разлога да покажемо нешто што ће демантовати ове друштвене мреже и мас-медије, где је деци понуђено оно што је брутално, бенигно и да покажемо да та деца у себи носе једну лепу енергију. То је стваралачка, а пре свега она суштинска енергија која и даје смисао и лепоту животу. Дакле, деца су заинтересована и то показује и доказује не само овај фестивал, већ и сви други фестивали на којима учествује и по седам хиљада малишана из читавог овог региона. Они траже свој пут да покажу да су и они неко битан у свом одрастању и са својим афинитетима - рекао је Николетић.

ГЛАС: Укратко, ако дјеци буде понуђен квалитет, адекватна реакција мора услиједити кад-тад.

НИКОЛЕТИЋ: Посебно је интересантно да деца траже своје јунаке - некога ко је раван њима. Они имају лепе сензоре и са лакоћом препознају када је подвала у питању, када је у питању површност и нешто што је камуфлирано. Они лако препознају лакмус који чини живот и онда у једној интеракцији се укључују и показују и стечено знање, а и своју заинтересованост да науче нешто ново. Уз све то ваља истаћи да управо траже оне људе који имају шта да покажу својим књижевним делом и на тај начин стварамо поново претпоставку да друштво може бити боље.

ГЛАС: Како бисте оцијенили овогодишње дружење са малишанима у Источном Сарајеву?

НИКОЛЕТИЋ: За мене је посебна част што је хор "Машин свијет" певао химну коју сам написао за Машу Миловановић, која је већ музичка звезда и она је певала моје песме и ове године нас представља на великом интернационалном фестивалу у Италији "Сан Ремо". Ту је био и Бранимир Росић, забављач за децу и аутор емисије "Банетова летећа гитара". Ту су биле и моје колеге писци који су у овој лепој лирској моби у којој смо направили неку врсту ретроспективе мог стваралаштва. Све је у вези са овим градом где сам присутан више од четврт века, тако да је важно да ове имам једну добру подршку и лепу везу коју успостављамо да бисмо могли разменити културу на одређени начин и показати сензибилитет овог народа и овог поднебља.

ГЛАС: Колико дјеца данас читају, купују књиге и колико желе да осјете мирис и додир папира?

НИКОЛЕТИЋ: Напросто оно што им понудимо они могу бити у животу. Ако им понудимо нешто што је вулгарно, брутално и површно, они ће се ухватити тога. Ако их доведемо кроз естетику до суштине, наравно да ће им то постати преокупација. Ми смо читав људски век стављени на искушење па се на одређени начин наш карактер рефлектује и тако да нас пре свега изазове да се прихватамо неких глупости и будалаштина које само чине потрошачку корпу. И они живе, обитавају у том свету, али их педагози, дакле њихови професори и њихови учитељи, треба да упуте у рационалност, да све што користе то чине рационално, да све што је човек измислио има своју сврху. Од нас се тражи да у одређеном тренутку будемо умерени, одмерени и достојанствени. Разумем да постоји интересовање и за Јокића и за све те музичке звезде, али мора да се и себи постави питање "а шта сам ја, где сам ја ту и где је моја прича". Уметност даје прилику да откријете скривене могућности. Али мора се констатовати да је чињеница да је литература сведена на блиц-крик. Они брже живе, динамичније живе... Некада смо читали Томаса Мана и "Чаробни брег" који има 600 страница, а деца данас траже сажетије и то значи да се литература и издавачи прилагођавају тој врсти читалачке технике. Дакле узимају. Писао сам добродошлицу за ђаке прваке - школску словарицу која је изашла у 20.000 примерака и она је завршила деци у рукама и користила им је као алат за усавршавање и језичких могућности и уметничких нагона. Али морам рећи да треба да постоји шира акција. Некада је постојала читалачка значка где су се деца утркивала ко ће више књига прочитати. Ми смо пасивни. Дете неће и оно носи енергију са собом и тражи да се та енергија искористи, али ако им ми не понудимо и не нађемо начин како ћемо им књигу наметнути као стил живота, онда ћемо их изгубити.

ГЛАС: Колико је збирки пјесама у Вашем богатом књижевном раду, а постали сте на неки начин и имиџ овог фестивала за дјецу у Источном Сарајеву?

НИКОЛЕТИЋ: Ту је 57 збирки поезије, више од 100 драма, музичких нумера које су компоноване, има их 300, 400 укупно. Од првог дана сам уграђен у ову књижевну манифестацију која пре свега и служи за подстицај креативне деце. Она удружује децу са овог читавог балканског простора која пре свега негују књижевност и стваралаштво као суштину живота. За мене је важно да је овде из ових лирских пупољака никло много деце која су овенчана великим наградама, ту је много ансамбала који су се представили на великим сценама и пре свега показали да је култура најбољи начин да мењамо овај свет тако да буде бољи.

Напредак

ГЛАС: Колико је напредовала ова манифестација од почетка до данас?

НИКОЛЕТИЋ: Напредак се увек види у односу на децу. Ако деца то прихватају, ако имају позоришну културу, културу читања, онда је то успела мисија. Мисија када је у питању књижевност и популаризација књиге и стваралаштва је тешка и наравно да је много тежа него што је играчка и сув живот. Овде постоји концентрични круг који се развија из "Форум театра" и развија се овај фестивал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.