Tode Nikoletić: Djeca lako prepoznaju književnu podvalu

Čarobni svet poetske reči za nevine dečije duše, za lirske pupoljke koji će i nakon nas činiti bolji i lepši svet za sve i u poplavi brutalnog i benignog sadržaja oplemeniti surovost života - rekao je za "Glas Srpske" pjesnik i književnik Tode Nikoletić, koji je već odavno postao imidž manifestacije "Čarobni svijet poezije", koja je 23. put održana u Istočnom Sarajevu. Iskusni umjetnik kaže da nije lako približiti poeziju djeci, kada je trenutno poplava digitalnih tehnologija, društvenih mreža i svega onoga što digitalne tehnologije nose sa sobom, ali da odustajanje nije opcija.

- Evo već 23 godine se okupljamo na tom festivalu upravo iz tih razloga, da u određenom smislu pronađemo one mališane, one lirske pupoljke koji će nastaviti ovu našu književnu misiju. Ovo govorim upravo iz tog razloga da pokažemo nešto što će demantovati ove društvene mreže i mas-medije, gde je deci ponuđeno ono što je brutalno, benigno i da pokažemo da ta deca u sebi nose jednu lepu energiju. To je stvaralačka, a pre svega ona suštinska energija koja i daje smisao i lepotu životu. Dakle, deca su zainteresovana i to pokazuje i dokazuje ne samo ovaj festival, već i svi drugi festivali na kojima učestvuje i po sedam hiljada mališana iz čitavog ovog regiona. Oni traže svoj put da pokažu da su i oni neko bitan u svom odrastanju i sa svojim afinitetima - rekao je Nikoletić.

GLAS: Ukratko, ako djeci bude ponuđen kvalitet, adekvatna reakcija mora uslijediti kad-tad.

NIKOLETIĆ: Posebno je interesantno da deca traže svoje junake - nekoga ko je ravan njima. Oni imaju lepe senzore i sa lakoćom prepoznaju kada je podvala u pitanju, kada je u pitanju površnost i nešto što je kamuflirano. Oni lako prepoznaju lakmus koji čini život i onda u jednoj interakciji se uključuju i pokazuju i stečeno znanje, a i svoju zainteresovanost da nauče nešto novo. Uz sve to valja istaći da upravo traže one ljude koji imaju šta da pokažu svojim književnim delom i na taj način stvaramo ponovo pretpostavku da društvo može biti bolje.

GLAS: Kako biste ocijenili ovogodišnje druženje sa mališanima u Istočnom Sarajevu?

NIKOLETIĆ: Za mene je posebna čast što je hor "Mašin svijet" pevao himnu koju sam napisao za Mašu Milovanović, koja je već muzička zvezda i ona je pevala moje pesme i ove godine nas predstavlja na velikom internacionalnom festivalu u Italiji "San Remo". Tu je bio i Branimir Rosić, zabavljač za decu i autor emisije "Banetova leteća gitara". Tu su bile i moje kolege pisci koji su u ovoj lepoj lirskoj mobi u kojoj smo napravili neku vrstu retrospektive mog stvaralaštva. Sve je u vezi sa ovim gradom gde sam prisutan više od četvrt veka, tako da je važno da ove imam jednu dobru podršku i lepu vezu koju uspostavljamo da bismo mogli razmeniti kulturu na određeni način i pokazati senzibilitet ovog naroda i ovog podneblja.

GLAS: Koliko djeca danas čitaju, kupuju knjige i koliko žele da osjete miris i dodir papira?

NIKOLETIĆ: Naprosto ono što im ponudimo oni mogu biti u životu. Ako im ponudimo nešto što je vulgarno, brutalno i površno, oni će se uhvatiti toga. Ako ih dovedemo kroz estetiku do suštine, naravno da će im to postati preokupacija. Mi smo čitav ljudski vek stavljeni na iskušenje pa se na određeni način naš karakter reflektuje i tako da nas pre svega izazove da se prihvatamo nekih gluposti i budalaština koje samo čine potrošačku korpu. I oni žive, obitavaju u tom svetu, ali ih pedagozi, dakle njihovi profesori i njihovi učitelji, treba da upute u racionalnost, da sve što koriste to čine racionalno, da sve što je čovek izmislio ima svoju svrhu. Od nas se traži da u određenom trenutku budemo umereni, odmereni i dostojanstveni. Razumem da postoji interesovanje i za Jokića i za sve te muzičke zvezde, ali mora da se i sebi postavi pitanje "a šta sam ja, gde sam ja tu i gde je moja priča". Umetnost daje priliku da otkrijete skrivene mogućnosti. Ali mora se konstatovati da je činjenica da je literatura svedena na blic-krik. Oni brže žive, dinamičnije žive... Nekada smo čitali Tomasa Mana i "Čarobni breg" koji ima 600 stranica, a deca danas traže sažetije i to znači da se literatura i izdavači prilagođavaju toj vrsti čitalačke tehnike. Dakle uzimaju. Pisao sam dobrodošlicu za đake prvake - školsku slovaricu koja je izašla u 20.000 primeraka i ona je završila deci u rukama i koristila im je kao alat za usavršavanje i jezičkih mogućnosti i umetničkih nagona. Ali moram reći da treba da postoji šira akcija. Nekada je postojala čitalačka značka gde su se deca utrkivala ko će više knjiga pročitati. Mi smo pasivni. Dete neće i ono nosi energiju sa sobom i traži da se ta energija iskoristi, ali ako im mi ne ponudimo i ne nađemo način kako ćemo im knjigu nametnuti kao stil života, onda ćemo ih izgubiti.

GLAS: Koliko je zbirki pjesama u Vašem bogatom književnom radu, a postali ste na neki način i imidž ovog festivala za djecu u Istočnom Sarajevu?

NIKOLETIĆ: Tu je 57 zbirki poezije, više od 100 drama, muzičkih numera koje su komponovane, ima ih 300, 400 ukupno. Od prvog dana sam ugrađen u ovu književnu manifestaciju koja pre svega i služi za podsticaj kreativne dece. Ona udružuje decu sa ovog čitavog balkanskog prostora koja pre svega neguju književnost i stvaralaštvo kao suštinu života. Za mene je važno da je ovde iz ovih lirskih pupoljaka niklo mnogo dece koja su ovenčana velikim nagradama, tu je mnogo ansambala koji su se predstavili na velikim scenama i pre svega pokazali da je kultura najbolji način da menjamo ovaj svet tako da bude bolji.

Napredak

GLAS: Koliko je napredovala ova manifestacija od početka do danas?

NIKOLETIĆ: Napredak se uvek vidi u odnosu na decu. Ako deca to prihvataju, ako imaju pozorišnu kulturu, kulturu čitanja, onda je to uspela misija. Misija kada je u pitanju književnost i popularizacija knjige i stvaralaštva je teška i naravno da je mnogo teža nego što je igračka i suv život. Ovde postoji koncentrični krug koji se razvija iz "Forum teatra" i razvija se ovaj festival.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.